Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu organizovala je predavanje „Braća Crnilović – zaboravljeni zavičajni prvaci“. O Aleksadru, Urošu i Hristiforu Crniloviću govorio je veroučitelj Dragan Vidosavljević, koji godinama proučava istoriju ove znamenite vlasotinačke porodice. Predavanje je organizovano pre svega za učenike gimnazije, ali i ostale zainteresovane građane.   

Kao domaćin obratio se Srba Takić, direktor biblioteke, koji podsetio da je povod okupljanja obeležavanje datuma rođenja Hristifora, koji se rodio 8. februara 1886. godine, odnosno Uroša rođenog 11. februara 1892.

„Mi smo za ovu godinu napravili kalendar, gde smo označili datume bitne za srpsku kulturu, ali i za lokalnu istoriju“, rekao je Takić, pročitavši imena 15 Vlasotinčana koji su od nacionalnog značaja.

„Prokopije Đokić Crnilović bio je ugledni vlasotinački trgovac, koju je u braku sa Vaskom imao šestoro dece. Tri brata Crnilovića bili su akademski obrazovani i rezervni oficiri srpske vojske koji su učestvovali u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu“, kazao je na početku Vidosavljević.

Aleksandar Crnilović je poginuo kao vojnik Đačke čete 1915. godine na Kosovu, u okolini Gnjilana. Hristifor je preživeo borbe za Kumanovo, Cer, Kolubaru i Albansku golgotu, što je trajno narušilo njegovo zdravlje. Uroš je posebno pokazao hrabrost u Prvom svetskom ratu, gde se istakao na Solunskom frontu, a zvanično je prvi srpski vojnik koji ušao u oslobođeno Vlasotince 1918. godine.

Na početku Drugog svetskog rata, kada su aprila 1941. Nemci napali Kragujevac, rezervni potpukovnik Uroš Crnilović je poginuo prilikom odbrane grada. U znak sećanja na Uroševu junačku smrt Kragujevčani nazvaše jednu ulicu njegovim imenom.

Dragan Vidosavljević je između ostalog govorio o značaju rada Hristifora Crnilovića, koji je sakupljao etnografsku građu na jugoistoku Srbije, Kosmetu i Makedoniji. Etnografski muzej u Beogradu je za Crnilovićevu etnografsku zbirku adaptirao Manakovu kuću, gde  je smeštena najveća kolekcija tog tipa na Balkanu sa 2600 predmeta, 23 000 stranica rukopisne građe i preko 700 knjiga.