VLASOTINCE – U mahali Brdari, u vlasotinačkom selu Dobrovišu, nekoliko seoskih kuća liče jedna na drugu – stare, oronule, urasle u travu. Iza jedne krivine, pogled odjednom „puca“ na okolna brda, a u dnu nešto što vas u trenutku podseti na etno selo.

Prelepe žute kuće, što stambene, što pomoćne, uređene staze koje ih povezuju, pokošena trava, fontana u središnjem delu dvorišta, mesto za roštiljanje i prelep pogled na okruženje.

U pitanju je dom braće Stojičić, Nebojše i Slaviše. Tu su odrasli, iškolovali se, završili su obojica Tehnološki fakultet, ali ih je život odveo na drugu stranu.

“Gradimo stanove i druge objekte i imamo stovarišta. U vlasništvu naših porodica su Proizvodno-građevinsko-trgovačka radnja „Neško“ i stovarišta DNN kapital gradnja. Imamo kuće u Vlasotincu, brat i ja s porodicama živimo u zajednici. Tako je i ovde u Dobrovišu. Ovo je bilo domaćinstvo našeg oca i strica. Mi smo staru kuću renovirali i izgradili sedam novih objekata. Ovo što vidite prostire se na jednom hektaru, a još četiri hektara treba da poravnjamo i zasadimo neku kulturu. Već smo sadili luk, krompir, aroniju i sve je uspelo”, priča Nebojša.

Slažu se u oceni da ne mogu svi da odu u grad i rade u državnim preduzećima. Ljudi treba da se vrate na selo, vele, ali i država da im obezbedi bar put.
“Loše vreme ove godine omelo nas je u nameri da na ovom prostoru napravimo fudbalski teren, sa tribinama, etno restoran i bazen. Madamo se da to završimo do idućeg leta i da se na Veliku Gospojinu u Dobrovišu igra fudbalski turnir na našem terenu”, s mnogo elana govori Nebojša.

Braća Stojičić posebno su ponosna na svoje potomke koji su krenuli stopama roditelja i uključuju se u porodični posao. Takođe, sa istim žarom i ljubavlju prema selu, dolaze i u Dobroviš, dodaju ponosno Nebojša i Slaviša.

Bojana Stanojević