Brašna ima i za hleb i pogaču

Otkako je završena žetva pšenice mlin „Složna Braća“, vlasnika Đorđa Ristića iz Gornjeg Neradovca kod Vranja radi gotovo bez prestanka. Vrata ovog mlina zatvaraju se jedino kada je crveno slovo u kalendaru.

Inače u njemu je radnim danima uvek živo.Ljudi ovde neprestano dolaze traktorima, kamionima i automobilima da kupe brašno. Sve njih Đorđe ljubazno dočekuje sa svojim pomoćnikom i služi. I dok to radi on se sa njima, onako domaćinski, o svemu lepo ispriča. Priču obično počne o divljem ovsu koji poslednjih godina poljoprivrednicima  u vranjskom kraju pravi veliki problem.

Sa njima priča i o kvalitetu požnjevene pšenice i predstojećoj setvi.

“Pšenica koju smo letos požnjeli je dobrog kvaliteta i možemo od nje da napravimo kvalitetno brašno. Prinosi su bili šarenoliki. Kretali su se u proseku od dva i po do šest tona po hektaru sve u zavisnosti od toga koliko je koji domaćin uložio u njenu proizvodnju. Mnogi svoje useve nisu mogli da spasu od divljeg ovsa koji se poslednjih godina baš ustalio na njivama u vranjskom kraju.Sredstva za njegovo suzbijanje postoje ali ne i za potpuno iskorenjivanje. Ranijih godina nismo imali problem sa njim. Niko od poljoprivrednika i ne zna da kaže kako se on ustalio na našim njivama.Neko kaže da je to zbog toga što njive više ne kopamo motikama već ih samo tretiramo hemijskim sredstvima.”, priča Đorđe.

I ovaj mlinar, koji je u svom kraju poznat kao uzoran poljoprivredni proizvođač, u poslednje vreme,češće nego inače, gleda u nebo moleći Boga da što pre padne kiša kako bi obavio jesenju setvu.

A dok Bog ne odradi svoje on piprema mehanizaciju i melje brašnu za mušterije. On kaže da su mu najveći kupci vlasnici ovdašnjih pekara, ali da brašna uvek ima i za one koji uzimaju mnogo manje količine.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

“Uvek se potrudim da svima ponudim brašno zadovoljavajućeg kvaliteta kako bi poslužilo nameni. Brašno dajem u zamenu i za ušur. Moje brašno koristi i pekara koja funkcioniše u sklopu mlina. Hleb i ostala peciva se ovde peku na drva što daje poseban miris i ukus prerađevinama od testa.”, kaže Đorđe.

Da je to tako uverili smo se i sami kada su iz furune izvađene prve tepsije sa ispečenim slanim i slatkim kiflama.Miris koji se iz pekare proširio na ovo naseljeno mesto bio je znak domaćicama da će uskoro biti ispečen i hleb.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar