NIŠ – ,,Plesati je biti izvan sebe. Veći, lepši, snažniji…, ovaj citat mogao bi najbolje opisati Bratislava Rankovića, jednog od najboljih latinoameričkih plesača na našim prostorima a i šire.

Austrija, Engleska, Rusija, Slovenija… samo su neke od zemalja na čijim je plesnim podijumima nastupao naš sagovornik. Plesom je krenuo da se bavi sa 12 godina, a iz svoje bogate biografije može da izdvoji titulu sedmostrukog državnog prvaka u latinoameričkim i standardnim plesovima, preko 20 pobeda na otvorenim evropskim i svetskim prvenstvima, kao i preko 50 osvojenih pehara i medalja na takmičenjima širom Evrope. Svoje prve plesne korake odigrao je u ,,Swingu“, pa zato i nije čudno što se tom klubu i vraća, ali sada u drugoj ulozi – ulozi trenera.

Koje je prvo veliko prvenstvo na kome si učestvovao?
„To je bilo davne 1995. godine, Svetski kup u Birmingemu, u Engleskoj. Ana Tomoć, moja tadašnja partnerka i ja smo pod okriljem ,,Swinga“ uzeli 6. mesto.

A na koju titulu si najviše ponosan?
„Definitivno osvojeno treće mesto u Blekpulu. Uporedio bih to svetsko prvenstvo sa Vimbldonom, gde učestvuju najbolji plesni parovi iz celog sveta.

Šta si prvo pomislio kada si izašao na podijum u tom trenutku?
„Sad ili nikad. Imam priliku da se predstavim pred celim svetom i pokažem ono što najbolje umem. To znači da nema mesta za greške, jer u samo nekoliko minuta treba da pokažem sate i sate provedene u sali, sav uložen trud. Energija koju doživiš u tom trenutku je neopipljiva.

Sarađivao si sa mnogim domaćim i stranim predavačima. Louis van Amstel, Julie Fryer, Fredi Novak, Barbara Ambrož, Peter Maxwell samo su neki od njih. Koje iskustvo ti je ostalo najupečatljivije?
„Prekretnica u mom životu je bila saradnja sa Barbarom Ambrož, ona mi je postavila temelje za dalje uspehe. Upoznali smo se u Ljubljani, gradu koji je bio centar plesnog sveta u to vreme. Tamo su se održavali plesni kampovi u trajanju od dve nedelje, gde smo radili i učili od onih koji ples podižu na najviši nivo i svoje znanje zaista umeju i žele da kvalitetno prenesu na ostale.

A najbolji savet koji si dobio?
„Red, rad i disciplina. Samo tako možeš stići do uspeha.

Osim kao takmičar nastupao si i revijalno na mnogim manifestacijama širom zemlje. Koji nastup bi izdvojio kao tebi najdrađi i zašto?ž
„Nastup sa Zdravkom Čolićem 2001. godine na gradskom trgu u Nišu. Spojio nas je njegov menadžer i tako je došlo do saradnje. Plesao sam pred svojim sugrađanima uz Zdravkove pesme koje i privatno volim da slušam, tako da mi je to veče ostalo u lepom sećanju. Osim toga, nas dvojica smo rođeni istog dana.

Ko su ti bili najveći uzori u karijeri i zbog čega?
„Nemački par Ralf i Olga Miler. Ostavili su na mene jak utisak jer su se razlikovali od ostalih parova, imali su nešto svoje, prepoznatljivo, što se videlo u svakom koraku. “To nešto” su umeli da prenesu na publiku, posle njihovog nastupa ne ostaneš ravnodušan. I naravno, bili su svetski prvaci.

A najbolji komentar koji si ti dobio tokom plesne karijere?
„Osećaj da su se ljudi ježili dok su gledali moj nastup. Da se vidi da smo partnerka i ja maksimalno posvećeni i da dajemo sebe kroz ples, pa su nekima kretale i suze.

Činjenica je da se ples kao i mnoge druge umetnosti razlikuje kod nas i u inostranstvu. S obzirom da si imao iskustva sa obe strane, koje glavne razlike bi ti istakao?
„Mislim da u Srbiji ljudi na ples gledaju više površno, pažnja se posvećuje šminci, ne gleda se karakter i tehnika. Možda se ne ide u srž dovoljno. Mi smo često vežbali u najgorim mogućim uslovima, iako smo kući donosili najbolje svetske rezultate, a sve zato jer ples i dalje nije doživljen kao kategorija sporta. Smatram da je jedna od mana nedovoljno ulaganje države u plesne reprezentativce, koji ipak tu državu širom sveta predstavljaju u najboljem mogućem svetlu.

Po čemu se ti razlikuješ od ostalih plesača?
„Po kreativnosti, disciplini i neposrednošću.

Imao si iskustva i kao trener. Kako je bilo “sa druge strane” i šta te je motivisalo da se ponovo vratiš toj ulozi?
„Kao trener sam radio 4 godine. Svoje plesače sam za to vreme izveo na mnoga državna prvenstva, a oni su dolazili do finala i uzimali prva mesta. Sviđa mi se taj posao, imam priliku da radim ono što najviše volim. A što se povratka tiče, imam puno prijatelja u “Swingu”, zato mu se ponovo i vraćam, samo ovaj put u ulozi trenera.

Šta bi poručio svojim budućim polaznicima?
„Cilj mi je da se što više ljudi uključi u svet plesa, da se prvenstveno dobro provedu, pa onda unaprede sebe kao ličnost kroz zabavu koju ples nudi, bez bilo kakvog opterećenja.

A što se tvoje takmičarske karijere tiče, da li je ona zaokružena ili možemo ponovo da te očekujemo pred žirijem?
„Nikad se ne zna, ne mogu da stavim tačku na tu priču. Ko zna šta može da me pokrene pa se ponovo vratim u taj svet.

Za kraj, ples je za tebe u tri reči…?
„Prirodan, energičan, strastven…

(Kraj)