Slavoljub Milić, iz Karadnika kod Vranja, je i ove godine na trideset ari proizveo kupus odličnog kvaliteta. To obavezno naglasi svakoj mušteriji kada dođe od njega da kupi kupus za kiseljenje. Otkako je kupus stasao za prodaju on je svake subote na Donjevranjskoj pijaci. Radnim danima svoj traktor sa prikolicom obično parkira pored pijace i strpljivo čeka kupce.Njih zasada, nema u velikom broju jer mnogi zbog toplog vremena izbegavaju da kisele kupus.

Mnogi dođu da pitaju samo za cenu i odu. Tada Slavoljub ostane sam. I dok čeka svoje kupce on obično povede priču sa ostalim proizvođačima o isplativosti poljoprivredne proizvodnje.Svi oni su jedinstveni u oceni da im veliku konkurenciju predstavljaju marketi zbog kojih su gotovo ostali bez mušterija.

Marketi nepremostiva konkurencija

„Od nas proizvođača kupuju samo oni koji žele da ukisele kvalitetan kupus. Kada im kažem da kilogram staje od 25 do 30 dinara, mnogi odmah okrenu leđa i odu, govoreći usput da će u marketima moći da ga nađu po mnogo nižoj ceni.To teško pada nama proizvođačima. Ove godine sam proizveo oko petnaest tona kupusa i to treba prodati“, priča Slavoljub.

Proizvodnja kupusa je ove godine za sve proizvođače bila veoma teška. To je i Slavoljub osetio na sopstvenoj koži. Ovo pogotovo kada mu je niklo samo deset posto semena sorte „Bravo“ koje je zasejao, a koje je platio dvesta evra. Zbog toga je i okasnio sa sadnjom jer je morao da kupi rasad.

„Muka je bilo i zasaditi taj rasad jer ovde ljudi neće da rade sezonske poslove iako im nudim dnevnicu od 2.000 dinara. A kada je udarila suša, morao sam mesec dana da polivam kupus. Polivao sam ga ukupno trideset dana i tako spasao od sušenja.Prskanje sam izbegavao kad god sam mogao. Veštačko đubrivo nisam mogao jer kupus ne može da uspe samo na stajnjaku, a ono je baš skupo“, ističe Slavoljub.

Zbog takvih ulaganja i niske zarade u poljoprivrednoj proizvodnji  mnogi poljoprivrednici su u njegovom selu digli ruke od zemlje i pustili da na njima izraste korov. Od osamdeset domaćinstava u ovom selu samo se nekoliko bave proizvodnjom kupusa. Ostali više ne sade ni za sebe, pa svi oni dođu kod Slavoljuba da pazare kupus za zimnicu. Mnogi pod okriljem mraka, bez njegovog znanja,obilaze negove njive kako bi napunili kace kupusom. Slavoljub zna ko su oni, ali im ništa ne može. Kaže da oni leti, po ceo dan sede ispred prodavnice i piju ladno pivo i čekaju dan kada će im stići socijalna pomoć.

Živi od svog rada

Za razliku od njih on živi od svog rada i ono što proizvde nosi na pijacu da proda. Tamo mora da zaradi za sebe ali i za zakup pijačnog prostora. I kad radnim danima parkira svoje vozilo uz pijacu on opet plati zakup. Tu potvrdu mu, međutim, ne priznaje Komunalna inspekcija kada dođe u kontrolu.

„U mojoj blizini ima dosta nakupaca. I kada se neko od poštenih proizvođača parkira sa svojim kupusom u njihovoj blizini odmah zovu Komunalne policajce i prave nam problem“, kaže Slavoljub.

Sve okolne tezge sa kupusom, pre nego što je ukiselio prvu turu, obišao je i Voja Stajić iz Novog Sela kod Trgovišta. Kada je pronašao onaj koji mu najviše odgovoara, a to je futoški, tek tada je pazario neophodne količine. Prva tura kupusa koju je stavio već je sazrela i u njegovoj porodici se već sprema sarma. Drugu turu kupusa će Voja ukiseliti za koji dan kako bi ovu namernicu imao na raspolaganju do kraja zime. Kupus kiseli po dobro oprobanom receptu i nikada mu se ne pokvari.

„Glavice kupusa kojima sam prethodno izbušio kočan poređam u bure, gotovo pod konac i dobro posolim. Kada taj red završim, odozgo naredim drugi i ponovim postupak sve dok ga ne napunim. Među ovim glavicama obično ubacim i nekoliko glavica crvenog kupusa i rena, da rasol bude crvene boje. Tako naređan kupus ostavim da odstoji 24 časa i onda u vodi rastvorim so po ukusu i prelijem naređani kupus do vrha. Odozgo obično stavim plastičnu rešetku da pritisne glavice i dobro zatvorim poklopcem“, kaže Voja i ističe da mnogi kisele kupus po njegovom receptu i da mu se do sada niko nije požalio da mu recept nije uspeo.