Broj penzionera koji primaju penziju iz  PIO fonda smanjio se za čak 58.000 od izbijanja pandemije, pokazuju najnoviji statistički podaci za PIO fond. U junu ove godinu, isplata penzije obradovala je 1,649 miliona penzionera u poređenju sa 1,692 miliona na kraju 2021.

Međutim, godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju je primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana. Pad broja penzionera počeo je i ranije, kako je pisala Nova ekonomija. Broj penzionera u Srbiji smanjuje se godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu za isplate penzija.

Prema analizi Fisklanog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5 odsto, u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom (uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima).

Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti nepromenjen u odnosu na 2021. godinu, što se gotovo sigurno neće desiti, ocenjuje Savet.

On očekuje da će se trend smanjenja iz 2020. i 2021. nastaviti.

Zbog smanjenja broja penzionera (koje budžet ne predviđa), očekujemo da će rashodi za isplate penzije u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom, naveo je Savet ranije.

„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja, predlažu ekonomisti iz ove institucije.

Penzije su tokom 2020. i 2021. godine kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6 odsto (realno za 5,6 odsto).

To je održivo i objektivno povećanje penzija, koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu.

U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5 odsto, koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a.

Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta.

U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023. godine koja bi lako mogla da iznosi oko osam odsto (pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta).

Savet ukazuje da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati je to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera.