Semafor je jedna od tihih patnji Bujanovčana koji veruju da ga naše ulice i raskrsnice zaslužuju. Opterećen saobraćajem i očigledno mnogo većim brojem vozila od projektovanog kapaciteta gradskih ulica, Bujanovac je jedan od retkih gradova u Srbiji bez semafora. Ovaj vid svetlosne signalizacije u okruženju, da ne idemo dalje, imaju Preševo, Vranje, Surdulica, za Han ne možemo da tvrdimo, a Bujanovac je u tom smislu poput Trgovišta i Bosilegrada.

Izuzimajući regionalni centar Vranje, mada ni Preševo nije daleko, Bujanovac svakako ima najgušći gradski saobraćaj. Ipak, verovatno postoji logično objašnjenje zašto Bujanovac nema bar jednu raskrsnicu na kojoj bi saobraćaj bio regulisan pomoću semafora, pišu BujanovačkE.

Logično objašnjenje

Od juče, situacija se promenila pa je Bujanovac dobio semafor, i to na gradskom trgu. Postavili su ga u ponedeljak studenti, kao deo svog performansa tokom protesta. Napravljen je od velike kartonske kutije i iz daleka deluje kao pravi. Studenti su na ovaj način želeli da pokažu još jednu od brojnih neobičnosti Bujanovca.

Možda je gradski trg i idealno mesto za semafor s obzirom da njime nekažnjeno jurcaju bicikli, skuteri, motori, deca na trotinetima, a ima i onih koji povremeno u pešačkoj zoni parkiraju i kola.

Međutim, da li bi pravi semafor bio funkcionalan u Bujanovcu i da li bi zaista uspešno regulisao saobraćaj? Verujemo da postoje ljudi koji se u to bolje razumeju pa ga zato i nemamo, te da za to postoje valjani razlozi.

Laički, ako posmatramo uži centar grada primetićemo da se ni jedna ulica ne „seče“ pod pravim uglom. Pre svega mislimo na one najveće u centru, kod Pošte i na skretanju iz glavne u Kosovsku.

Zamislite semafor baš tu kod Pošte! Vrlo je moguće da bi od njega bilo više štete nego koristi. Isto važi i za raskrsnicu sa Kosovskom. Ostale raskrsnice u gradu nisu opterećene i verovatno bi postavljanje semafora bio samo nepotreban trošak.

Za početak, da mi sredimo nepropisno parkiranje po trotoarima, da nadležni počnu da kažnjavaju ili da se uloži novac u nabavku „pauka“, pa da pešaci dobiju prostor na trotoarima koji im pripada.

Prvi semafor je postavljen 10. decembra 1868. godine u Londonu, a konstruisao ga je izvesni Džon Pik Najt, piše Vikipedia. U to vreme automobili još nisu bili u upotrebi, ali je saobraćaj bio opterećen pešacima i zapregom. To je bio mehanički saobraćajni znak kojim je upravljao policajac, i izgledao je kao tadašnji semafor za železnice.

Moderni električni semafori su, reklo bi se, američki izum. Prvi takav, sa crvenim i zelenim svetlima je postavljen 1912. u Solt Lejk Sitiju, a osmislio ga je policajac Lester Vajer. Prvi semafor koji je regulisao saobraćaj u sva četiri smera na raskrsnici, i sa tri boje, napravljen je 1920. godine u Detroitu.