Olga Tovkaj, poreklom iz Belorusije, udata za Nišliju i majka četvorogodišnje devojčice bavi se heklanjem i štirkanjem odevnih predmeta i aksesoara koji se savršeno uklapaju u naše svakodnevno odevanje.

Kada su u pitanju igla i konac, Olga voli da radi jedinstvene stvari.

“Ne mogu da kažem da imam neku omiljenu tehniku, ali volim štrikanje i hrpen les, heklanje i tehniku friform”, započinje ptiču ova Beloruskinja

Prelepi kardigan u kome smo zatekli nastao je upravo zahvaljujući tehnici friform , koja vodi poreklo iz Australije. Freeform u prevodu sa engleskog znači „slobodan oblik “.

„Uživam da radim friform jer ova tehnika daje prostor za kreativnost, individualnost i fantaziju. Kada se bavim ovom tehnikom, tada radim bez šablona i opisa, samo majstora i njegov umetnički ukus. Koristim različite vrste pletiva, mogu da se koriste za ukras perlice kako bi kape bile u etno stilu, tada najviše podsećaju na moju rodnu Belorusiju”, pojašnjava Olga i dodaje da se tom tehnikom ipak bavi za „svoju dušu” jer zna da je to neisplativo u prodaji.

Štrikane radove, kao i radove rađene tehnikom hrpen les prodaje i radi po narudžbini.

Kapa za koju je Olga izdvojila čak nedelju dana i dalje izaziva veliku pažnju dama.

„Kada je prošetam, dame mi prilaze i pitaju odakle ta kapa u Srbiji i kako je napravljena”, priča Olga stidljivo.

Za kapu poput ove, važni su material i boje. Ipak, najviše voli da radi stvari koje mogu da se nose svakodnevno, uklapajući se sa pantalonama od teksta.

„Za moju ćerku uglavnom pravim kompletiće poput beretkica i tašnica koje se mogu nositi sa nekim modernim prslukom. Moja ćerka je još uvek mala tako da mogu da kreiram njen ukus što se tiče oblačenja” kaže Olga kroz smeh.

Ističe da, šetajući Nišom, nailazi na žene koje nose heklane haljine ili bluze, ali nažalost, njih nije puno. Olga smatra da je to zbog toga jer se ručni rad sve manje ceni, kao i da sve polazi od porodice.

„Imam drugarice iz Srbije sa kojima komuniciraju preko grupa za rukotvorine na fejsbuku PLETENJE – HEKLANJE – ŠTRIKANJE-I OSTALE RUKOTVORINE,  gde one navode da njihova porodica ne ceni ručne radove, smatrajući da je to gubljenje vremena i novca. Deca onda odrastu tako što ne znaju da cene ručne radove baka i mama”.

Prema njenim rečima, u Srbiji je heklanje najpopularnije, štiraknja i ne toliko dok hrpen les i friform nisu opšte.

Olga drži ii radionice koje uvek imaju veliki odziv žena, pa ukoliko vam se sviđaju Olgini radovi ili želite da naučite tehniku friform ili hrpen les , pratite njen profil na fejsbuku i razmrdajte prste.

Heklanje je tehnika koja je poznata od davnina. Prema nekim podacima prvi ručni radovi nađeni su u Arabiji, Južnoj Americi ili Kini, ali nema jasnih dokaza da je taj ručni rad rađen pre nego što je postao popularan u Evropi u 19. veku. Poznato je da se prva štampana šema pojavila u holandskom časopisu u ranom 19. veku. Mnogi smatraju da se heklanje verovatno koristilo u ranim kulturama, ali da se umesto heklice koristio savijeni kažiprst, tako da usled toga nema materijalnih ostataka da svedoče o tome.

Niške vesti