Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije pokušavaju da pronađu druga tržišta za izvoz jagodičastog voća iz Srbije, kojim je ova godina bogata, ali voće nije prvog kvaliteta zbog konstantnih kiša u vreme rasta i zrenja, a mestimično i zbog grada.
Ovo je u izjavi za Jugmediu rekla danas državni sekretara u Ministarstvu poljoprovrede Ivana Popović, odgovarajući na pitanje zašto su ovogodišnje cene malina, višanja i drugog voća višestruko niže nego prošle godine.
„Nasledili smo problematiki jer je izbio geopolitički problem, Rusija—Ukrajina, gde je EU počela da se ponaša mnogo skeptičnije. Oni si ljudi ekonomski osvešćeni mnogo više nego mi. Oni su preduzeli automatski neke njihove mere i zatvorili se kao potrošačko društvo i nisu bili spremni da plate te cene koje smo mi imali prošle godine“, kazala je
Zbog toga to ministarstvo i Vlada Srbije, tvrdi, čine napore da se nađu druga tržišta, pre svega za hladnjačare, koji nisu izvezli celokupan prošlogodišnji otkupni rod.
„Ogromne napore ulažemo da otvorimo našim poljoprivrednicima mogućnosti da se plasiraju ti proizvodi u zamrznutom formatu na nekom od inostranih tržišta, one koje su već u hladanjačama. Jer imamo veliku količinu na zalihama i u ovom trenutku, praktično, nemogućnost da se skladišti određena količnina roda, a ove godine za malinu se planira veliki rod“, rekla je.
Ipak dodaje:
„Hladnjačari su dobili kredite, moratorijume i oni mogu finansijski da iznesu novu sezonu. To je sve što je moglo Ministartsvo da uradi“.
Na konstatciju Jugmedie da su i ratari u sličnoj situaciju i da im mlinari nude duplo manje cene po kilogramu nego lane, pa traže uvođenje prelevmana, ona kaže da su to učinili sa mlekom.
„Prelevmani. Imali smo problem sa mlekom, nastupili smo odgovorno i hrabro kao država i vlada da podignemo tako visoke na uvoz mleka. Kao nekome da prst u oko ubodete u EU, a mi od njih očekujemo i investicije i nova radna mesta. Moramo biti vrlo obazrivi“, odgovorila je.
Prema njenim navodima, sada se daju olakšice za zasade vinove loze, ono čega u Srbiji nema mnogo. Takođe, kazala je, u drugoj polovini ove godine Ministarstvo poljoprivrede „imaće mere“ za ulaganje u fizičku imovinu , u mehanizaciju i novu opremu.
Dok se, i ako se, nađu druga tržišta, sezona branja i otkupa uveliko teče. Maline se na jugu Srbije otkupljuju po 180 dinara po kilogramu, a prošle godine pri kraju sezone po 600 dinara, mada Popovićeva ocenjuje da je to bila neralno visoka cena, višnje su se prošle godine prodvale po 60, ove po 20 dinara, na primer.
Naša sagovornica i drugi predstavnici iz Ministarstva kažu da je za održavanje malina po kilogramu, a po računicama malinara, bilo tokom godine neophodbo oko 120 dinara. Kada se tome dodaju dnevnice berača od 60 dinara, onda malinarima slede minusi na računima, pa ne čudi što se mnogi spremaju da ih „potrse“ čim skinu ovogodišnji rod.
A onda ćemo jagodičasto voće uvoziti iz Evrope.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Nije zbog lošeg kvaliteta već zbog toga što smo uvozili malinu iz poljske ićsa kosova iz bosne itd. I prodavali je kao našu. Mi srbi treba dobro da stavimo prst na čelo.
Ne slazem se u potpunosti. Neznamo dali smo partizanovci ili zvezdasi. Nemoze s jedno d.pe na dve stolice. Visnja i malina su zasad jedan od gubitaka proizvodjaca.
Uzgred ja i neznam kako se zove ministar poljoprivrede. Dali uopste imamo ministra poljoprivrede.
Kad se nešto sadi i gaji u ogromnim količinama treba unapred da se ima i zna tržište gde će roba da se plasira.
Tako je
Treba prbo da se nađe tržište a onda u skladu sa tim da se gaji neko voće ili povrće. Kriza je svuda u svetu, treba se snaći i pronaći tržište van Evrope.