U poslednjih nekoliko meseci svedoci smo rasta cena koji direktno utiče na životni standard građana. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2024. godine, u odnosu na mart iste godine, povećane su za 0,7 posto, što možda zvuči benigno, ali kada se pogleda godišnja perspektiva, vidimo da su cene uvećane za zabrinjavajućih 5 posto.

Među grupama koje su zabeležile najveći rast izdvajaju se odeća i obuća sa porastom od 2,1 posto, transport sa 1,7 posto i restorani i hoteli sa 1,1 posto većim cenama.

Ove promene direktno utiču na građane, posebno kada se uzme u obzir da su troškovi za osnovne životne potrebe poput hrane takođe u porastu.

Hrana i bezalkoholna pića skuplji su za 0,8 posto, a detaljniji uvid pokazuje značajne skokove cena mesa, ribe, kao i šećera, džema, meda i čokolade.

Ovakav rast cena može imati dugoročne posledice. Prva i najvidljivija je smanjenje realne kupovne moći stanovništva, što posebno pogađa porodice sa nižim prihodima koje veći deo svojih primanja troše upravo na hranu.

Ovo ih dovodi u situaciju da biraju između osnovnih potreba, što dovodi do smanjenja kvaliteta života ili podizanja kredita.

Drugi, možda i dugoročniji problem je inflatorni pritisak koji ovakvi rastući trendovi mogu proizvesti. Ako se inflacija ne kontroliše efikasno, može dovesti do potrebe za povećanjem kamatnih stopa što ima efekat lančane reakcije na ekonomiju uključujući usporavanje ekonomskog rasta i povećanje nezaposlenosti.

Iako je pad cena zabeležen u kategorijama kao što su komunikacije i osnovni stambeni troškovi, ti padovi su minimalni i ne pružaju značajno olakšanje, niti mogu kompenzovati rast u drugim, vitalnim sektorima. Ovo postavlja pitanje efikasnosti trenutne ekonomske politike i regulative cena od strane vlade.

U ovom kontekstu, neophodno je da se političari i ekonomski stručnjaci suoče sa ovim izazovima i razmotre mogućnosti za ublažavanje ovih pritisaka. Mogući koraci mogu uključivati subvencije za osnovne životne namirnice, povećanje minimalne zarade i bolju kontrolu cena ključnih usluga kao što su transport i stanovanje.

Ukupno gledano, porast cena u Srbiji nije samo statistički podatak već stvarni problem koji utiče na svakodnevni život građana. Bez aktivnih i ciljanih intervencija, postoji realan rizik da će ekonomska nejednakost postati još izraženija, s dubokim socijalnim i ekonomskim posledicama.