Svaki odlazak u prodavnicu sve je skuplji, a to potvrđuje i zvanična statistika. Prema poslednjim podacima za avgust potrošačke cene su odnosu na isti mesec prošle godine veće za 13,2 odsto. Hrana, koja u potrošnji učestvuje sa više od 30 odsto budžeta poskupela je za petinu. Mesečna inflacija u odnosu na jul je bila 1,2 odsto, dok su od početka godine cene u proseku povećane za 9,8 odsto.

Gorivo je ubedljivo najviše poskupelo i to 8 odsto za mesec dana i čak 43 odsto u odnosu na avgust prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, među stavkama za koje sada treba izdvojiti značajno više novca nego prošle godine je i stambena renta, koja je veća za 21,3 odsto, piše Euronews.

Hrana je ukupno skuplja za oko 20,9 odsto, a rekorder po skoku cena su kafa koja je u avgustu poskupela 1 odsto, ali je sad skuplja čak 25,7 procenata u odnosu na prošlu godinu. Među namirnicama koje su najviše ispraznile novčanike potrošača su i hleb, meso, riba, mleko, sir i jaja, koje su u proseku poskupele oko 23 odsto.

Račun na pijaci u avgustu je podigla cena voća, koje je tokom prošlog meseca poskupelo za čak 9,7 odsto. Među rekorderima po rastu cena su i namirnice iz kategorije hleb i žitarice koji su skuplje za oko 3,3 odsto.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da Euronews Srbija da se može očekivati dalji rast cena poljoprivrednih proizvoda ne samo u septembru, za kada je prognoziran pik inflacije, već i kasnije, jer nema ni naznaka da padaju inputi koji utiču na njihov rast. On napominje da energija i hrana produkuju najveću inflaciju i ukazuje da u budžetu tročlane porodice hrana utiče sa 35 do 40 odsto, dok je u zemljama Evropske unije to 12 do 20 odsto.

„Zato mi imamo duplo veći problem sa visokim cenama namirnica. Ima raznih faktora koji utiču na tržište, ali u punoj sezoni nikada nisu bile ovako visoke cene paradajza, paprike, kupusa i karfiola. Jesen će mnoge odvratiti od zimnice i kupovaće verovatno samo ono najvažnjie. Teška je ova godina, a osim visokih troškova proizvodnje i suša je uticala da rod bude lošiji“, smatra agroekonomista.

Visoke cene hrane predstavljaju najjači udar na novčanike, ali potrošači su proteklog meseca osetili i poskupljenje predmeta za ličnu higijenu i negu za koje je sada potrebno izdvojiti 3,1 odsto novca više nego u julu, dok su frizerske usluge za mesec dana poskupele 1,1 odsto. Šišanje, feniranje i manikir skuplji su, međutim,15,6 odsto u odnosu na avgust prošle godine.

Knjige su u avgustu poskupele 4,3 odsto, novine 2,7 odsto, a kancelarijski materijal 3,4 odsto. U odnosu na julske, u avgustu su i turistički aranžmani poskupeli 2,8 odsto. Novine i časopisi su, od prošlog avgusta, skuplji u proseku za 37,7 odsto, kancelarijski materijal za 20,9 procenata, a paket-aranžmani za 17,6 procenata.

Građani Srbije koji imaju kućne ljudbimce od avgusta imaju dodatne troškove i za njihovo održavanje i usluge vezane za njih koje su skuplje oko 1,9 odsto, dok su u odnosu na avgust prošle godine cene veće za oko 10 procenata. Igračke i oprema za sport su skuplji za 1,3 odsnosno 1,6 odsto. Računarska oprema je u avgusku poskupela za oko 2 odsto.

Više nego u julu, bilo je potrebno izdvojiti i za majstore. Cene popravke aparata za domaćinstvo su na mesečnom niovu uvećane oko 1 odsto, a na godišnjem nivopu od 5 do 13 odsto. Komunalne usluge su poskupele za oko 2,9 odsto.

Cena alkoholnih pića se u avgustu nije značajnije povećala, osim kod žestokih pića koja su poskupela 0,8 odsto na mesečnom nipvu, a na godišnjem 11,6 odsto. Najveće poskupljenje kada je u pitanju alkohol u odnosu na prošlu godinu zabeleženo je kod vina, jer za litar sada treba izdvojiti čak 13,4 odsto više nego prošle godine.

Otkupna cena krompira udvostručena

U proteklih godinu dana otkupne cene poljoprivrednih proizvoda povećanje su za oko 45 odsto.  Najveći rast je zabeležen kod krompira čija otkupna cena za godinu dana je udvostručena. Žito je skuplje 68 odsto, a kukuruz 26 odsto.

Kod ribe je zabeležen rast cena od oko 79,8 odsto, dok je svinjsko meso skuplje za 63,1, a a govedina 39,8 odsto. Jaja su skuplja 52,5 odsto, a mleko oko 42 procenata.

Ekonomista Saša Đogović smatra da je moguće da zbog slabijeg roda i manje ponude dođe do dodatnih poskupljenja poljoprivrednih proizvoda, pre svega povrća i voća.

Vrhunac inflacije se očekivao ranije, u julu, ali je zbog suše i nepovoljnih vremenskih prilika trend rasta cena nastavljen. Poskupljenje bi bilo još značajnije da nisu kontrolisane cene osnovnih namirnica, ali i struje i gasa. Država se odlučila za minimalno povećanje energenata, jer su oni kod nas i dalje socijalna kategorija, a u suprotnom bi visoke cene energenata pogurale i druga poskupljenja“, objašnjava Đogović.

On napominje da je Vlada ograničila i korigovala u nekoliko navrata cene osnovnih živtnih namirnica, ali da je paralelno sa njihovim zamrzavanjem došlo do poskupjljenja proizvoda koji se od njih prave. To se prelilo na kifle i razne druge vrste peciva, jogurta, sira, maslaca.

Skuplje salate i kolači

Otkuna cena poljoprivrednih proizvoda i prodajna cena namirnica oodrazili su se i na račun u kafani. On je u avgustu u proseku poskupeo 1,1 odsto, a u odnosu na isti mesec prošle godine cene su veće za oko 13,1 odsto.

a salate je sada potrebno izdvojiti oko 20 odsto više, dok su predjela skuplja za oko 17, a dezert za 15, 6 odsto. Pečenja i jela po porudžbini su skuplja za oko 13,4 odsto. Alkoholna pića skuplja su 16,6 odsto, dok su sokovi poskupeli za 17,3 odsto.