Tehnička škola „Nikola Tesla“ u Medveđi sa 185 učenika školski je primer po pitanju bezbednosti đaka, pa se zato ovde na prste jedne ruke broje tokom godine fizički kontakti na nivou čarki, ali kao i svugde, verbalnog nasilja ima, no i za njega ima leka.

Poštujući Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji definiše i načine za sprečavanje nasilja i mere protiv zapostavljanja i zanemarivanja učenika, izarđen je statut i pravilnik i napravljen Tim za bezbednost učenika koji nije samo slovo na papiru, već je veoma aktivan, sa preciziranim zadacima i obavezama.

„Ovde se loša ocena iz vladanja daje samo zbog neopravdanih izostanaka“, komentariše direktor škole u drugom mandatu Goran Stevanović, mašinski inženjer.

Na ulazu u prostrano školsko zdanje pano sa slikovnim porukama o vršnjačkom nasilju, na srpskom i albanskom jeziku, u prizemlju i na spratu na odmoru vidljivi dežurni profesori među grupama učenika.

„Naš cilj je da preventivno delujemo i da u trenutku prepoznamo nasilje, fizičko i verbalno. Sve počinje u razredu, pa je razredni starešini prvi koji će pokušati da reši problem. Ukoliko ne uspe, tu je psiholog, nastavničko veće, direktor, na kraju, tu je Tim za bezbednost. No, moram da kažem da u 90 posto slučajeva problem reši razredni starešina uz pomoć psihologa“, objašnjava direktor Stevanović.

Do pre sedam godina ova škola brojala je 347 učenika, a do drastičnog pada došlo je u školskoj 2016/2017. godini kada su i opštine Bojnik i Lebane u svojim srednjim školama uvele i smerove ekonomske struke.

Škola ima 15 odeljenja i tri smera u četvorogodišnjem i jedan smer u trogodišnjem obrazovanju, a među njima 4 odeljenja sa 22 učenika na ekonomskom smeru, s nastavom na albanskom jeziku.

„Međunacionalni odnosi su na zavidnom nivou i za sve ovo vreme koliko sam direktor bile su dve ili tri čarke, ali opet ne na nacionalnoj osnovi. Primer đacima dajemo mi profesori, kolege srpske i albanske nacionalnosti“, ističe drektor.

Saradnja sa roditeljima ključna u sprečavanju vršnjačkog nasilja

Osloboditi učenika da iznese svoj stav i da se požali, izazov je za svakog školskog pshiloga pa i za Milenu Mladenović, psihološkinju u „Nikoli Tesli“.

„Mislim da u našoj školi deca imaju slobodu da pričaju o svemu i to je jedna od mogućnosti da se dođe do eventualnih saznanja o vršnjačkom nasilju, ali to nije i jedini način. Deca, posebno ona s kojima ne može da se uspostavi komunikacija, moraju da se prate, njihovo ponašanje za vreme časa i na odmoru, a mi dobijamo informacije i izvan škole“, priča Milena Mladenović.

Neki od bivših đaka se za par godina vrate u Medveđu i postanu kolege u Tehničkoj školi

Uloga roditelja i saradnja profesora i roditelja je takođe od velikog značaja jer neka se saznanja dobijaju upravo iz kuće đaka, dodaje ona.

Medveđa je sa svojih 7.000 stanovnika mala sredina i svako svakoga poznaje, što može da ima prednosti, ali i mane.

„Ovo je pre svega patrijarhalna sredina. Često se netrpeljivost među porodicama, koja vuče duboke korene, prenese na decu. Tu je bitna i naša i uloga roditelja da se razvija svest i potreba da nešto što se desilo u prošlosti ne narušava sadašnjost. U većini slučajeva uspevamo jer deca osete našu iskrenost i našu želju da pomognemo“.

Deca su ogledalo roditelja i nastavnika

Nažalost, ovde tim za bezbednost, profesori i direktori nisu pronašli kluč kontrole učenika na društvenim mrežama, mada se i taj problem iznese pred psihologom. Uprkos tome, jedna učenica ove škole prošla je, po izlasku iz školske klupe, kroz psihičko vršnjačko nasilje na Fejsbuku od strane zlobnog društva.

Oko 30 posto učenika završi fakultete

„To se desilo po zavšetku škole i svi mi smo bili veoma potreseni. Ja sam je srela i porazgovarala s njom. Ne znam da li sam pomogla, ali ona je sada redovni student pa se iskreno nadam da je prevazišla traume“, priča psihološkinja jedine srednje škole u Medveđi.

Inače, u Medveđi su učenici i roditelji privilegovani jer učenici osnovnih i srednje škole imaju besplatan prevoz od i do svojih kuća, koji plaća lokalna samouprava.

„Preko 60 posto naših učenika pravo iz škole ulazi u autobus, pa mesta za čarki nema, a oni koji su iz Medveđe i odlaze u kafiće pa se, eventualno neprimereno ponašaju, to već sutradan dođe do naših ušiju i odmah sledi razgovor“, priča direktor Goran Stevanović.