U gotovo svakoj kući u Pirotu nekada su žene tkale ćilime na vertikalnom razboju. Ćilimarki je sve manje a one najupornije pokušavaju da očuvaju ovaj umetnički zanat, od zaborava, po kome je Pirot poznat širom sveta. Među njima je i ćilimarka Maja Ćirić. Ona ćilim tka skoro dve decenije u svojoj Radionici za izradu malih ćilima i suvenira „Gugitka“ kojoj je dala ime po jednoj od šrara čuvenog ćilima, brenda Pirota.

Kaže da je bar 5 godina potrebno da se savladaju osnove ovog zanata. Dobijala je pomoć za razvoj posla koji joj puno znači.

„Uživanje u stvaranju unikatnih proizvoda, poklona, suvenira , pretvorila sam u svoju profesiju. Bez razmišljanja otvorila sam svoju radnju, a nisam ni bila svesna u šta se upuštam. Tu su bili i padovi i uspesi ali sam to prebrodila. Polako sam počela da osvajam tržište sa unikatnim, kvalitetnim i originalnim proizvodima. Dominantan deo asortimana čine ćilimi odnosno šustikle, manjih dimenzija koje služe kao prostirke ili dekoracije.Pored šustikli izrađujem magnete, figurice od gipsa, svećnjake, priveske, na staklenoj ambalaži slikam šare pirotskog ćilima i uvek se trudim da imam neki novi proizvod, priča za Jugmedia Maja Ćirić.

This slideshow requires JavaScript.

Ističe da ćilim radi već 19 godina. Ne radim velike ćilime već staze i šustikle koje se brže rade i brže prodaju.

„Veličina najveće staze koju sam radila je bila 200 santimetra dužine i širine 75 santimetra. Najmanja šustikla je veličine 10 santimetra dužine i 10 santimetra širine.Uvek volim da uradim nešta novo, da kombinujem šare i boje i da pišem slova (imena ili neki naziv koji kupac traži da se napiše).Najčešće šare koje radim su: gugutka, kornjača, sofra, oktopod, vraško koleno, kondićeva šara. Svaka šara ima neku simboliku i lepa je na svoj način, priča ona.

Priča da bez podsticaja ne bi mogla da krene ozbiljnije da se bavi ovim veoma zahtevnim poslom.

„Novčani podsticaj sam dobila od Nacionalne službe za zapošljavanje 2012. godine kada sam i osnovala firmu, a 2023. godine dobila sam od Grada Pirota, preko Kancelarije za ekonomski razvoj podsticaj od 150.000 dinara za stare zanate . Ovaj novac sam iskoristila za kupovinu materijala(prediva, vune i osnove).

Pre šest godina deset žena pirotskog okruga među kojima sam bila I ja dobile smo katalog , sajt i vizit kartice kako bi nas promovisali. Pohađala sam mnoge seminare koji su bili organizovani u saradnji sa Gradom. Tu sam naučila dosta o poslovanju i čula iskustva drugih preduzetnika, kaže Maja.

Sa ponosom ističe da je pre četiri godine učestvovala u projektu Muzeja Ponišavlja u Pirotu. Muzej Ponišavlja je 2020. godine realizovao međunarodni projekat Interreg IPPA programa prekogranične saradnje pod nazivom „Priča o ćilimu“. Ovaj projekat zajednički su realizovali pirotski muzej i Istorijski muzej Čiprovci iz Bugarske kako bi od zaborava sačuvao  zanat i kako bi promovisali ovo kulturno blago.

„Za mene je to bio najveći izazov. Projekat je trajao sedam meseci. Dok sam tkala u Muzeju posetioci su mogli da vide kako se izrađuje ćilim i da se oprobaju u trkanju ćilima.Tada je snimljen i film o pirotskom i čiprovskom ćilimu. Tokom posete Čiprovskom muzeja u Bugarskoj videla sam kako oni izrađuju svoj ćilim koji je jako sličan našem ćilimu.Tu sam bila medijski propraćena i stekla sam svoj ugled tkalje.Dobila sam i sertifikat da mogu turistima da pokažem kako se izrađuje pirotski ćilim.Moj ponos je i danas kada dođu posetioci u Muzej i slikaju se pored mojih radova koji su tamo izloženi. Skoro je snimljen i spot pesme u Muzeju gde se vide moji radovi. Pre tri godine sam sa članicama Udruženja žena tkalja radila u Tehničkoj školi nekoliko meseci. Moji proizvodi se mogu videti i kupiti u Muzeju, Turističkoj organizaciji Pirot, Hotelu Ana Lux u Pirotu i Suvenirnici u Novom Sadu. Za Grad Pirot radim simbol Pirota grb koji oni kasnije poklanjaju. Svoje prouzvode prodajem i preko internet“, kaže ona.

Njen rad nije ostao nezapažen. Dobijala je i nagrade.

„Da „Danima banice“ u Beloj Palanci 2021. godine osvojila sam treću nagradu u kategoriji najbolje tehničke izrade.Posećujem sajmove u Babušnici i Dimitrovgradu.Nekoliko godina sam u centru Pirota sa Udruženjem “Žene juga” izlagala svoje proizvode. Sada nam je Gradska uprava omogućila da možemo samostalno da izlažemo i prodajemo“ kaže ona.

Čeka sertifikat za stare i umetnike zanate

„Od ćilima se ne može živeti jer je zanat dosta spor i iziskuje dosta vremena, jer jedna tkalja za mesec dana može najviše da izatka jedan metar kvadratni koji bi trebao mnogo više da košta nego što je trenutna cena da bi bilo zarade, tržište nije problem. I među hiljadu proizvoda ja bi svoj prepoznala jer svaka tkalja ima svoj način rada. Jedina želja mi je da dobijem od države sertifikat za stare i umetničke zanate. Od države sam dobila kasu“, kaže Maja Ćirić.

Tkala ćilim u Muzeju Ponišavlja

Tokom realizacije projekta „Priča o ćilimu“ pre četiri godine u pirotskom Muzeju Ponišavlja zabeležismo.

„Došli smo na ideju da ova dva grada mogu da objedine svoje znanje i iskustva o ćilimarstvu kao jednom od zanata na Balkanu koji se postoiji vekovima kako bi se očuvala tradicija i sve to pokaže posetiocima“, rekla je tada kustos Muzeja Ponišavlja Mila Panajotović.

Posetioci Muzeja koji se interesuju za ćilimarstvo mogli su tada da nauči kako se drži tupica i kako da provuku neku nit na razboju. Naročito su im bili fascinantni ornamenti karakteristični za pirotski ćilim.

„Posetioci su oduševljeni ćilimom i tkanjem. Uvek žele da sednu za razboj i probaju da tkaju. Tu sam da im pokažem, kako se tka ćilim po kome je Pirot poznat ne samo u Srbiji nego širom sveta“, rekla je tada Maja Ćirić.

Ovaj medijski sadržaj sufinansirao je grad Pirot. Stavovi izneti u njemu nužno ne odražavaju stavove donatora, već autora.