Od 117 slučajeva femicida koji su od 2014. godine do kraja 2022. došli do suda, više od polovine njih nije označeno kao teško ubistvo, čime je počiniocima omogućeno da prođu sa manjim kaznama, piše danas Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

U nekim od slučajeva, navodi CINS u novom istraživanju, sudije su navodile bizarne olakšavajuće okolnosti i izricale manje kazne, a deo odgovornosti prebacivale na ubijene žene, javlja Beta.

Aktivistkinja udruženja „Femplatz“, koje se godinama zalaže za tretiranje femicida kao teškog ubistva, Kosana Beker kazala je za taj portal da bi više kazne preventivno uticale na nasilnike.

„Ovaj sistem ženama šalje poruku da njihovi životi nisu vredni. S druge strane, nasilnicima šalje poruku da verovatno uz dobrog advokata mogu da prođu sa blažom kaznom“, ocenila je Beker.

Zamenica tužioca i koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu Gorjana Mirčić Čaluković kaže da se neki slučajevi femicida, koji se vode i kao nasilje u porodici, pravno gledaju „kao da on nije imao nameru da je ubije“.

Ona je ocenila da femicid kao poebno krivično delo ne mora nužno da postoji, ali da bi trebalo naterati tužioce da dokažu da se desilo teško ubistvo kao posledica nasilja u porodici, a koje je motivisano mržnjom prema polu.

Ipak, prema njenim rečima, većina tužilaca se time ne bavi.

U proteklih deset godina se u Srbiji desilo više od 300 femicida, a mnogi koji ubiju žene izvrše samoubistvo, piše CINS.