Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Vlade Srbije Gordana Čomić boravila je danas u sedištu Jablaničkog okruga gde je kazala da Srbija ima dobre zakone, ali da je neophodno da se djalogom dođe do toga da se oni sprovode, pa čak da se dijalogom i nadom ubede roditelji da imaju više dece, a na pitanje novinara JuGmedie kako se dijalogom može doći do većeg nataliteta, ona je vašeg izveštača nazvala – skeptikom, slično reagujući i na pitanja drugih novinara.

Boravak Čomićeve u Leskovcu je 25. po redu od januara po Srbiji, a obilazi i Nacionalne savete, a s ciljem primena Zakona o planskom sistemu, koji je na sanzi od 2018.godine, i nalaže da se u donošenju svih odluka u Srbiji moraju uključiti lokalna samouprava, predstavnici okruga, civilno društvo, predstavnici nacionalnih manjina, udruženja, a sve uz prisustvo medija. Ova je prvi krug razgovora.

„Dogovorićemo kako da Ministrstsvo bude alat svim korisnicima iz nadležnosti Ministarstva , kako da saslušamo ljude i da oni kažu šta treba da se uradi za nacioonalne manjine, za ljudska prava, za ženska ljudska prava, za uklanjanje nemilosrdnog odnosa u društvu koje vrlo često postoji između ljudi ponaosob, ljudi i institucija i između institucija i koliko nam dugo treba da izgradimo dijalog“, kazala je između ostalog.

U ovde je ponovila rečenicu iz izveštaja EU da Srbija ima dobre zakone ali da se oni ne primenjuu, što izaziva osećaj nepravde i osećanja ugroženosti u društvu, kao i nejednakosti. A sve to može da se reši dijalogom, rekla je, pa i o nerođenoj deci kojoj treba da se do 2030. godine stovre uslovi za odrastanje u prijatnom i prijateljskom okruženju.

Na pitanje JuGmedie da pojasni „nemilosrdne odnose društvu”, koja prerastaju i podeljenost i mržnju i koji će mehanizmi biti upotrebljeni da se oni ublaže ili nestanu, Čomićeva je izbegla odgovor, pa se skoncentrisala na prava žena.

„Kada su žene u pitanju nemilosrdni su odnosi prema njima hiljadama godina. Hiljadu godinu je posmtraju kao teritoriju, kao nešto što treba osvajati, tući i ne smatrati ravnopavnim ljudskim bićem. To ponašanje se kruni sa dva zakona – Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakonom o zabrani diskriminacije“, rekla je između ostalog i dodala da su predrasude, kao i prema nacionalnom manjinama i osobama sa invaliditetom, zabranjene tim zakonom.

Ona je kazala da je tu da se dogovore na lokalnom nivou da se primene ti zakoni, kao i nemilosrdnost institucija prema pojedicima, ali i koliko dece želimo da imamo.

„Naš posao je da razbijemo stereotip da zato što nismo bogato društvo nemamo dece. Ne rađaš decu nikome i ne biraš da rodiš dete zato što je to prihvatljivo za društvo ili zato što su jeftina kolica i benkice. Biraš da rodiš dete zato što osećaš nadu u sebi da ga rađaš u društvu u kome će to dete dobro živeti“.

Na pitanje JuGmedie da li će njeno ministarstvo stvoriti tu nadu, ona je rekla da se nada „uključujući i vas skeptike“, kazala je obraćajući se novinarki JuGmedie.

Na pitanje vaše novinarke zašto misli da je ona skeptik, Čomićeva je, sada već u ulozi psihologa, rekla: „Zato što je to očigledno“.

Na pitanje takođe vašeg novinara, koje su mere za pospešivanje većeg broja rađanja dece, ministarka je rekla: „Nadu da možemo živeti u društvu u kome se i deca i žene dočekuju prijateljski, a sve druge mere su u nadlženosti drugog ministarstva“, odgovorila je.

Rekla je još da će danas pitati ljude koliko se slažu da se započne dijalog  Strategiji starenja.

„Nemilosrdno se ponašamo i prema starima. U Srbiji je 560.000 udovica, žene koje žive same i 170.000 muškaraca koji žive sami, koji ćute po ceo dan jer nemaju s kim da pričaju“.

Na konstataciji JuGmedie da je možda rešenje veće penzije, Čomićeva je kazala da je to jedan od predloga, ali da pre toga treba videti da li Srbija hoće da radi na strategiju.

Čomićeva je kazala da su u svim okruzima problemi vrlo slični, ali da okruzi međusobno ne komuniciraju i sarađuju na ove probleme.

Na pitanje drugih novinara kako dijalogom naterati nadležene da primenjuju postojeće zakone, Čomićeva je opet upotrebila reč – skepsa i nada.

„Nada je ono što društvu treba i poverenje“, kazala je i potvrdno odgovorila na konstatcaiju novinara JuGmedie da se ta nada okrunila.