U svom Vranju se Mita Ristić odavno proslavio kao slikar. Međutim, malo njih zna da je završio i Školu folkora na Korčuli u Hrvatskoj. Sertifikat koji je tamo stekao omogućio mu je da se stavi na čelo vranjskog Kulturno umetničkog društva “Sevdah” u momentu kada je nalazio pred raspadom, pomogne da ozdravi i krene starim stazama slave.

Kada su neki njegovi prijatelji čuli kakvog posla se prihvatio unaped su mu predvideli propast jer je imao zadatak da “pomiri nepomirljivo”. On, međutim, nije odustao već je krenuo oko sebe da okuplja ljude koji su bili voljni da nastupaju u ovom kulturno umetničkom društvu. U njega je bukvalno najbolje igaorce doveo sa ulice i sa njima nastavio da populariše rad ovog društva i prezentuje kulturnu baštinu svoga kraja. Čim je završio svoju misiju Mita se vratio svom primarnom zanimanju prepuštajući ansambl mlađim ljudima.

Fokloru se vratio odlaskom u penziju

Svojoj velikoj ljubavi folkloru vratio se tek kada je otišao u penziju. Videvši koliko su ljudi trećeg doba usamljeni poželeo je da ih okupi na mestu gde će međusobno da se druže, ali i gde će moći da se bave i folklorom. Svoju ideju obrazložio je rukovodstvu gradskog Centra za kulturu koji su mu shvativši šta želi da uradi pomogli da dobije termin za te aktivnosti u sali OKC-a. Tada je počeo na igrankama koje su se održavale u ovoj sali da traži igrače za Folklorni ansambl “Belo Lenče” koji je bio u osnivanju. I sam je bio iznenađen koliko je “meraklija za igranje” želelo da mu se priključi.

This slideshow requires JavaScript.

“Svi članovi ovog ansambla imaju više od pedeset, a manje od devedeset godina. Veliki su igraorci, pa kada na nastupima uz trubače zaigraju neko teško vranjsko oro publika se sva razneži od njihovog meraklijskog igranja.”, priča Mita.

Na ovom načinu igranja insistira i on sam na probama. To im retko kada ponovi jer i oni sami vole da odigraju zadatu koreografiju bez greške. Najbolje to urade kada gotovo svaki pokret u kolu odigraju sa uživanjem na prste, a koji svakom njihovom izvođenju daje posebnu čar.

“To je žiri na nedavno održanom Međunarodnom takmičenju folklornih ansambala amatera u Aleksincu, gde je nastupilo osamnaest kulturno umetničkih društava pristiglih iz osam zemalja, i te kako primetio i nagradio naš ansambl za meraklijsko igranje i negovanje tradicije.”, kaže Mita ističući da je to veliki uspeh s obzirom da naš ansambl postoji nešto više od godinu dana.

Foklor produžava život

Na ovaj nastup posebno je ponosna i Nadica Trajković koja je u ovom ansamblu od njegovog formiranja, a koja se u slobodnom vremenu bavi pisanjem poezije. Ona obožava da igra i to je jedan od osnovnih razloga zašto mu se priključila čim je saznala da traži igrače.

This slideshow requires JavaScript.

“Ova vrsta aktivnosti me ispunjava. Muzika i igra utiču na moje bolje raspoloženje. Imamo mnogo nastupa, upoznajemo nove ljude i sve to moj život čini upotpunjenim i sadržajnim.”, kazuje Nadica ističući da je na nekima od njih predstavila i svoj poetski rad.

Njen kolega Nenad Nikolić ističe da folklor podmlađuje dušu svakog igrača i da iz tog razloga preporučuje svima da se njime bave, makar to bilo i rekreativno. Kaže da voli da igra od malena i da je to svoje znanje usavršavao na seoskim igrankama, a potom i kao član jumkovog folklornog ansambla i “Sevdaha”.

“Naš koreograf Mita me je pozvao da se priključim ansamblu “Belo Lenče” čim je video kako igram na jednoj penzionerskoj igranki. Lepo sam prihvaćen i zahvaljujući srdačnoj dobrodošlici veoma brzo sam savladao koreografije za sve nastupe.”, priča Nenad.

Rozika Stevanović je među prvima podržala osnivanje ovog folklornog ansambla. Ona toliko voli da igra da se njeno igranje pamti. Na nastupima govori na svom dijalektu i to sve sa ciljem da prezentuje staro Vranje.

Njena koleginica Danče Mitić, koja ima osamdeset i tri godine i igra od svoje osme godine, još se nije umorila od folklora. Muzika joj kaže produžava život i kada krene na folklor zaboravi na sve brige. Uvek je nasmejana i spremna za razgovor i zbog toga je njene kolege i prijatelji obožavaju.

“Iznad svega volim druženje, a sa proba i nastupa odsustvujem samo ako sam bolesna.”, kaže Danče.

Iako je Mita uspeo da oformi folklorni ansambl kakav se samo poželeti može on i dalje neumorno traži nove talentovane ljude koji umeju da igraju, pevaju, glume, pišu pesme… Sve to radi sa ciljem da proširi aktivnosti ovog ansambla i njihove nastupe učini još lepšim.