LESKOVAC – Leskovački amaterski crkveni hor, koji je ime dobio po pesniku Branku Radičeviću, čuvar je tradicije duge skoro 130 godina.

Osim pesme, neguje druželjublje i „sve vrline koje čoveka“. Prvu svetu liturgiju hor je pevao za Božić 1887. godine, a doživeo je veliku slavu u decenijama koje su usledile. Pobeđivao je na takmičenjima, odlikovan je Ordenom Svetog Save, a između dva svetska rata davao je koncerte u Atini i Skoplju. U horu je uvek bilo braće i sestara, roditelja sa decom, supružnika… Tako je i danas.

Pevati u crkvenom horu „Branko“ oduvek je bila velika čast. U početku muška družina prerasla je u mešoviti hor 1894. godine kada je za dirigenta postavljen Stanislav Binički. Tada je prvi put obeležena i horska slava Spasovdan. „Branko“ je, pored crkvenih, pevao i svetovne pesme, a vladao je sa 119 horskih pesama. Ima i svoju zlatom veženu zastavu koja je nošena na svim nastupima. U sredini je lik Branka Radičevića okružen hrastovim i lovorovim vencem, a iznad njegove glave dvoglavi orao sa grbom Srbije. Ispod slike je stih Brankove pesme „Kolo, kolo, naokolo…“.

Hor je posle Drugog svetskog rata prestao da postoji, a obnovili su ga uglavnom stari članovi koji su prvi put u Sabornom hramu zapevali krajem juna 1970. godine. I danas se sa galerije leskovačke crkve čuju glasovi uglavnom mladih i muzički obrazovanih ljudi, a hor vodi Miroljub Cvetković, profesor leskovačke Muzičke škole „Stanislav Binički“.

– Pored toga što pevamo liturgije, venčanja i krštenja, imamo i javne nastupe sa svetovnom muzikom, a dva puta smo nastupali na međunarodnom festivalu duhovne muzike „Muzički edikt“. Trenutni nosioci hora su naši veroučitelji, ali su tu i učenici muzičke škole, penzioneri i ljudi najrazličitijih zanimanja. Sve njih spaja ljubav prema pevanju – kaže Miroljub.

Profesorka engleskog Nadežda Petrović (62) peva u horu od pre dve godine, kada se penzionisala. Kaže da je oduvek volela da peva i da je bila u horovima tokom celog svog školovanja.

– Ovo mi je stvarno velika čast, zadovoljstvo i inspiracija. Učešće u liturgiji sa pevanjem u horu je neponovljiv doživljaj. Lepo sam prihvaćena od starijih članova koji su mi mnogo pomogli tako da sam se lako snašla – kaže Nadežda.

Od pre dve godine „Branko“ ima i svoj podmladak koji čine 25 dečaka i devojčica od trećeg do osmog razreda osnovne škole. Među njima je i desetogodišnja Marija Šćepanović. Najviše voli da peva „Marijo slavna“ i da se druži sa drugarima. Za hor je čula od veroučiteljice. Posle audicije na koju je doveo otac Zoran, radnik obezbeđenja, i on je počeo da peva u „velikom Branku“.

– Tada su me nagovorili da probam. Bilo me sramota da nastupim pred mnogo ljudi, ali sam pokušao i prošao – smeje se Zoran.

Budućnost „Branka“ vodi Siniša Stamenković, nastavnik muzike. On priča da sa decom kombinuje narodno i crkveno pojanje, a aktivni su i u bogosluženjima.

– Za veće praznike mališani pevaju i delove liturgije. Naše početke obeležilo je mnogo anegdota vezanih za starocrkveni jezik, jer je trojici naših dečaka teže išlo učenje i izgovor. Tridimo se da se osmostalimo u bogosluženjima. To je ogromna stvar, ali mislim da ćemo vrlo brzo da uvežbamo taj poredak – priča Siniša, i nada se da će biti prilike da se „Branko“, kao nekada, predstavi i drugim gradovima u zemlji i inostranstvu.

Podaci Narodnog muzeja govore da je ovaj hor još 1927. godine, sa beogradskim Pevačkim društvom „Stanković“, gostovao u Češkoj na poziv tamošnje vlade, a 1938. pevao je u Atini i Skoplju. U zbirci leskovačkog muzeja je i dokumenentarni film o tom gostovanju.

SNIMILI REPERTOAR

Dečiji hor „Branko“ završio je snimanje 22 pesme iz svog repertoara. Kažu da su želili da ostave trag svog dvogodišnjeg rada pre nego što sastave novi program. Oni očekuju blagoslov niškog vladike Jovana, a novcem prikupljenim od prodaje nameravaju da obnove uniforme i da organizuju izlete.

Izvor: Novosti, Jugmedia