Nova naseljavanja, odnosno, doseljavanja mladih bračnih parova je perspektiva i budućnost Crne Trave. Bez toga Crnoj Travi nema opstanka. Ako ne radimo na povećanju nateliteta, na podsticaju, ali i na vraćanju, jer podstojeća struktura stanovništva nam ne daje dobar povod da će doći do povećanja nataliteta, onda je ovo jedini način da opstanemo, kaže za juGmediu predsednik ove opštine Slavoljub Blagojević.

A da bi se opstalo, neophodna je pomoć države Srbije.

„Stalno apelujemo na državu jer bez njene pomoći nema ni naseljavanja, koje smo sami započeli. Država mora da pomogne jer je Crna Trava dala mnogo državi Srbiji. Ovde se u svim ratovima, na ovom pograničnom delu, branila država Srbija, a Crnotravci su izgradili Srbiju, pa i nekadašnju Jugoslaviju. Odselili su se jer u rodnom kraju nisu mogli da stvore sebi život dostojan čoveka. Ovde se decenijama nije ulagalo. Crna Trava je strateški važna za državu. Ko će na ovim prostorima sutradan čuvati Srbiju ako nestane njeno stanovništvo?“, pita se Blagojević.

On smatra da bi za realizaciju zacrtanog strateškog plana, Vlada Republike Srbije trebalo da izdvoji ne veliku sumu novca.

„Nama trebaju dve stambene zgrade sa po 30 stanova za mlade bračne parove koji su već došli i koji su zainteresovani ili da se vrate ili da prvi put kroče u Crnu Travu i tu ostanu. Treba nam kupac za pogon zdrave hrane, ali ozbiljan investitor, i kupac za Fabriku za preradu drveta. Ništa više, osim da zaposlimo još 60-oro mladih ljudi i mi smo problem rešili. Šta je to za državu milion evra za dve stambene zgrade, ako znamo da imamo Nacionalni plan gde se ulaže 13 milijardi dinara u svim oblastima, poput vodovda kanalizacijije, puteva i slično“, komentraiše prvi čovek Crne Trave.

Kada bi država uslišila apele crnotravske lokalne samouprave, koja se sprema za konkurisanje za sredstva kojima bi kupila pet stanova u centru varoši za već doseljene mlade bračne parove, onda bi nezaposlenost u ovoj opštini sa 1200 stanovnika spala sa 5 na 1 posto.

U međuvremenu, sama opština izdvaja za poljoprivredu i poljoprivrednike onoliko koliko može iz svog skromnog budžeta od 200 hiljada dinara na godišnjem nivou, a budžet je ionako prilagođen socijalnim potrebama stanovništva.

„Problem je, međutim, što naš narod neće da se bavi poljoprivredom, a ovo mesto je dušu dalo za stočarstvo i voćarstvo. Navikli su na pečalbarstvo. Ipak, mislim da bi se to promenilo kada bi ovde imali sigurnu zaradu tokom cele godine“, zaključuje Blagojević.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinasirala opština Crna Trava. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva