Crni luk – zaštitni proizvod Zaplanjske Toponice

GADŽIN HAN – Kada bi „arpadžik“ bacili na beton, opet bi rodio „pogačar“. Ovako na jugu Srbije opisuju umešnost žitelja Zaplanjske Toponice, čuvene po proizvodnji crnog luka.

Svako od 300 domaćinstava, na ukupno više od sto hektara,gaji ovo povrće, koje ih često dovodi do suza zbog nemogućnosti da obezbede siguran plasman i cenu. Na pijacama kilogram crnog luka košta i do 70 dinara, a oni jedva uspevaju da ga prodaju nakupcima po 25.

Južnomoravski trougao, u kom tradicionalno čitava sela gaje autohtone vrste povrća, čine Donja Lokošnica, čuvena po crvenoj paprici „nizači“, Pečenjevce, poznato po krompiru, i Zaplanjska Topnica – po crnom luku.

– Čak i kada bi zasejali neko drugo seme, opet bi rodio naš „pogačar“ – kaže Desimir Tričković. – Jednostavno, ovo podneblje odgovara crnom luku. Osunčano, a vetrovito, pa ga ne napadaju plesan i bolesti. Ova godina je malo problematična, jer smo luk kasno zasadili, ali smo tek počeli da ga vadimo iz zemlje pa nismo pravili matematiku.

Tričkovići crni luk gaje starinski, tako što jedne godine prikupe seme zvano „barutana“. Domađice ga očiste i operu, pa zaseju pri kraju leta. Od tog semena se dobije „arpadžik“, mala glavice luka, koje se tek narednog proleća ručno sade da bi se pri kraju leta dobile glavice crnog luka.

– Negujemo tradiciju da bismo zaštitili novčanike, a tvrdoglavo sadimo crni luk jer smatramo da to najbolje umemo da radimo – kaže Dragan Tričković (36), koji nije oduševljen što je sa suprugom Anom i sinovima Petrom i Lazarom, ostao na selu da se bavi poljoprivredom, ali priznaje da drugih opcija nije bilo.

– Cena luka je prošle godine bila 10 dinara. Nama sa tom cenom zarada nije nikakva. Sreća naša, pa ne računamo radnu snagu, a i seme sami obezbeđujemo. Inače, kada bismo morali i to da plaćamo, ne bismo imali ni za zapršku.

Tričkovići, i pored toga što ne navodnjavaju parcele, očekuju solidne prihode, 200 kilograma po aru, iako je velika suše.

– Cena je ove godine duplo veća nego lane ali je zato rod smanjen, pa ćemo doći na isto. Veliki je problem što u selu nema pravih smeštajnih niti prerađivačkih kapaciteta – kaže Tričković.

I Milan Petrović (31) pomalo žali što je napustio trgovinu i posvetio se gajenju luka. Trenutno ga gaji na jednom hektaru, ali će povećati površinu na 10 hektara.

– Moram imati količinu da bih mogao da utičem na cenu. Planiram da sagradim i hladnjaču. Neću da zavisim od ćudi prirode i nakupaca – kaže Milan, kome u poslu pomaže cela porodica, od babe i dede, Veselinke i Čedomira do oca Dušana, majke Slađane, supruge Jelene pa i ćerke Jane i Andreje koje već znaju kako treba probrati glavice.

BOGOSAV Filipović kaže da pomno prate kakva je turistička sezona na crnogorskom primorju.

– Oni su tokom leta naši najverniji kupci. Znaju da ucenjuju, ali nemamo kome drugom da prodamo. Ranije smo vozili na Kosovo i u Makedoniju, ali smo izgubili ta tržišta – veli Bogosav i dodaje da su očajni kada nemaju kome da prodaju robu. – Crni luk je jedino povrće koje stoka neće da jede, tako da možemo samo da plačemo od muke.

SA količinama koje celo selo proizvede mogli bi da budu konkurentni, ali priznaju da „boluju od najopakije srpske bolesti“.

– Nikad nismo mogli da se složimo i napravimo zadrugu. Prosto nam ne ide iako smo svi na gubitku, priznaju Zaplanjci koji unazad nekoliko godina na početku kampanje vađenja luka organizuju manifestaciju „Južnomoravski dani crnog luka“, na kojoj se nadmeću ko je proiveo najbolji luk.

(Kraj)Večernje novosti/ena

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar