Vranjanka Branka Zdravković je i ovog Đurđevdana, ispred Sabornog hrama Svete Trojice, svojim sugrađanima ponudila grančice crvene vrbe , koja je u narodu poznatija kao simbol zdravlja. Mnogima je od njih po želji isplela i venčice. Dok je to radila neki su tražili da im u venčić uplete i glavicu belog luka. Svima njima ona je strpljivo objašnjavala da se na Đurđevdan plete venčić samo od crvene vrbe i ni od čega drugog. Mnogima je dok je plela ispričala kako se u njenom selu, Sebe Vranje, gde je inače, odrasla slavio Đurđevdan.

“Najtro će iskaram ovce da se napasev. Pored naše deset čuvala sam još devedeset druge ovce od komšije. Takoj smo se pomagali u toj vreme. A k’d gi napasem dokaram gi porano dom kako bi mogli da gi pomuzemo u nakiteno kotle sas crvenu vrbu i poljsko cveće”, priča Branka.

Ovaj običaj su na Đurđevdan, prema njenim rečima, svi ljudi u njenom selu sprovodili na isti način i to sa ciljem da im tokom cele godine stoka bude jedra i zdrava. A čim bi namirili stoku svi ukućani su vezivali oko pasa crvenu vrbu kako bi i oni tokom godine bili zdravi.

“Za t’j d’n obvezno smo klali ovcu ili jagnje. Pečenje je bilo obavezno za ruč’k. I sve je bilo slatko. Mi u selo nesmo znali za salame, jeli smo naše meso i bilo je mlogo ubavo”, kaže Branka.

Dok je sa svojim kupcima pričala o običajima za Đurđevdan ona je ispričala da je kao dete maštala da bude doktorka kada poraste i zbog toga je bila najbolja u školi uprkos tome što joj roditelji nisu dozvoljavali da ide u školu zato što su bili siromašni i zato što nije imao ko da im čuva ovce. Na jedvide jade završila je trgovačku školu i zaposlila se.

Nažalost, u trenutku kada se skućila javio joj se problem sa vidom.Kaže da je prošla golgotu i da je mnogo propatila zbog toga. U tim teškim trenucima ona je stalno tražila način kako da mentalno ostane zdrava. Zbog toga se stalno trudila da bude u dobrom društvu. Tako je jedne godine pred Đurđevdan došla na ideju da baš na taj dan svojim sugrađanima ponudi grančice crvene vrbe.

“Jedina sam t’d bila u grad osoba koja je prodavala crvenu vrbu. Ljudi željni ovog običaja pokupovali su svu vrbu koju sam imala”, priča Branka i dodaje da sadašnji prodavci prodaju crvenu vrbu sa mnogo ukrasa što se kosi sa starim narodnim običajem.