Kada se idući pored stare hidroelektrane iz 1903. godine stigne do prvog vodopada u Kanjonu Vučjanke, pa se pored njega oprezno krene dalje, na 150 metara uzvodno naiđe se na dva Đokina vira, jedinstveno čudo prirode, u kojima je u ovim vrelim danima čak i po pedesetak kupača.

To su uglavnom Vučjanci, madi i oni malo stariji, koje ova dva vira i onaj 300 metara dalje Sokolički vir, nazivaju i Vučjanskim morem“.

Đokini virovi nisu dobii ime po nekom Đoki koji se utopio u njima, nego, priča Jovanović, po graditelju hidro elektrane Đorđa Stanojevića, saradnika Nikole Tesle, jer se on prvi usudio da uđe u njih.

„Zato što naša velika grupa ovde provede celo leto. Nama je ovo more. Lično smatram da je Kanjon Vučjanke najlepše mesto na svetu, možda zbog toga što nisam baš proputovao ceo svet, a Đokini virovi biseri kanjona“, priča za Jugmediu Ljubiša Jovaonović koji je u poznim, najlepšim godinama, i koji j od detinjstva leta provodi u Kanjonu i uživa u hladnoj i dubokoj vodi ovih virova ispod dva, odnosno, tri prelepa vodopada.

„Ključevi virova su kod mene“, kaže u šali.

Razdaljina između dva vira je 15 metara.

Dno prvog vira, dubokog 3 metra, je konusnog oblika a širina od 5 do 8 metara. Drugi Đokin Vir je ovalan, prečnika oko 7 metara i njegova dubina varira od 2 do 6 metara.

„Voda jeste hladna, ali mi smo lokalci navikli, oni koji dođu sa strane jedva se odvaže da uđu. Međutim, za mlade je veoma zanimljivo da skaču sa stena u vir, a za to je potrebna posebna veština“, objašnjava.

Ipak, hadna voda u virovima ostavlja danak.

„Jer, mi stariji svi imamo reumu. Pa kad se zaboravimo odakle, setimo se Đokinih virova i njihove hladne vode. Ali ja ne odustajem i sve dok se krećem biću ovde“, rešen je.

Ceo Kanjon je nestvrni prizor i raj za turiste, koje ipak nema u željenom broju, a država Srbija je ovo prirodno čudo stavila pod svoju zaštitu.

Planirane su ovde svojevremeno stepenice kako bi virovi svima bili pristupačni, ali se od toga odustalo na nagovor grupe ljudi oko Ljubiše Jovanovića.

To bi poremetilo prirodni sklad“, veli i poručuje da u Kanjoj, odnodno, do Đokinih virova ne kreću oni koji imaju strah od penjanja i strah od oblih i klizavih kamena.

Varoš Vučje ispod ovog kanjona ima bazen za kupanje. To je bazen koji je između dva velika rata sagradio tekstilni magnat Laza Teokarović za pranje sirove australijske vune, ali je on davno izgubio svoju namenu i danas je iz njega izniklo dreće.

„A mogao je da se napravi kompleks kao u Vladičinom Hanu. Ne znam šta je smetnja. Mislim da bi sa Kanjonom i sa bazenom Vučje malo ekonomski ojačalo jer nam se iseliše ljudi zbog nedostatka posla“, komentariše Jovanović.

U Vučju su, naime, zatvorene sve fabrike, a varoš svoj izgled nije promenila od šezdesetih godina.