Intervju s gradonačelnikom Leskovca dogovorili smo pre nekoliko dana s čvrstim obećanjem, s njegove strane, da će biti snimljen u studiju JuGmedie, dakle tamo gde se može insistirati na odgovoru postavljenog pitanja i gde se može postaviti potpitanje. Međutim, na dan, odnosno, sat, dva pre zakazanog intervjua, umesto gradonačelnika, stigao je pisani odgovor uz izvinjenje da je prezauzet i da nema vremena. Jednog pitanja nema ovde, a to je ono od bezbednosti jer je gradonačelnik reko da o tome treba neko drugi da govori. Bilo kako bilo, intervju s pitanjima i odgovorima prenosimo u celosti.

Parlamentarni i predsednički izbori su za koji dan. Da li strepite oko rezultata u Leskovcu, pre svega, a i generalno, budući da se Srpska napredna stranka ovoga puta ne takmiči sama sa sobom kao pre dve godine?

Prava i jedina priznata “utakmica” na kojoj političari odmeravaju svoju snagu su izbori. To sam govorio i kada smo na istima imali mnogo oponenata i kada je njihov broj bio značajno manji. Svaki put, bez izuzetka, kampanju smo vodili ozbiljno, posvećeno i nikada nismo potcenjivali naše protivnike koliko god da ih je bilo.

Sud će na ovim, kao i svim izborima, dati naši uvaženi sugrađani.

Smatram da su Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić u godinama za nama vodili politiku ostvarenih ciljeva, da su iza nas značajni rezultati, i još važnije, ispred nas veliki planovi. Zato očekujem da krajnji skor bude u korist naše partije, a to što na parlamentarnim izborima ima 19 listi i 8 predsedničkih kandidata će, ukoliko se ispostavi da sam u pravu, znači da će naša pobeda biti veća.

Prilikom ranijih parlamanetarnih izbora SNS u Leskovcu i Vi kao lider leskovačkih naprednjaka bili ste, utisak je ne samo moj, daleko aktivniji u smislu češćih pres konferencija i akcija na terenu. Da li je to direktiva iz centrale ili slučajnost?

Ne bih rekao da je situacija sada drugačija. Intenzitet rada nije manji nego prethodnih godina. Dobro znate da moj tim i ja radimo tokom cele sedmice, radnim danima i vikendom – svake subote i nedelje, bez izuzetka. Uvek smo posvećeni poslu, kako u kancelariji, tako i na terenu na konferencijama koje pominjete. Slučajnost je to što baš u ovom trenutku imamo manje konferencija, ali manje posla nikako. I to samo govori da naša medijska nastupanja ne zavise od kampanje, već da iste organizujemo isključivo kada za to imamo opravdane razloge.

….Ili vodite neku vrstu funkcionerske kampanje?

S obzirom na to da se u Leskovcu ne održavaju lokalni izbori i da nisam kandidat ni za jednu funkciju – ne, ne vodim funkcionersku kampanju.

Zašto ne odgovarate na prozivke opozicije? Na primer, naprednjaci u Vranju se oglase posle svake opozicione pres konferencije ili saopštenja. Vi ne reagujete ni kao gradonačelnik ni ispred SNS-a. Na primer, kada kažu da je grad “jedna velika rupa”, kada kažu da je prljav, da je betonizovan, da je uništena priroda, da vlada urbanistički haos i da se na deponiji Željkovac skladišti opasan otpad? Da li je Vaše ćutanje taktika, ako jeste da li daje rezultate?

Jedan od slogana u našoj ovogodišnjoj kampanji glasi: DELA GOVORE. Naša dela i rezultati govore umesto nas. Ne kažem da sam nem kada su odgovori opoziciji u pitanju što se naročito može videti prilikom skupštinskih zasedanja. Ali ono čime se vodim je da našim sugrađanima predstavim naš rad, a ne da njihovo vreme trošim na prozivke upućene predstavnicima opozicionih grupacija kao što oni čine. Reči uglavnom više govore o onome ko ih je izrekao, nego o onome kome su upućene i ja se ne bih bavio govorima o svojim političkim kolegama, već isključivo nastavio da radim za boljitak svih naših sugrađana.

Ne znam onog ko voli svoj grad,a da za isti kaže da je rupa. Tačno je da treba poboljšati higijenu u gradu, ali pored dodatnog angažovanja komunalnih službi, potrebno je i da građani podignu svest o očuvanju zaštite životne sredine. O betonizaciji mogu samo da kažem da smo do sada posadili više od 7500 stabala.

Na osnovu mesečnih Izveštaja o dovozu, selekciji i deponovanju otpada na Regionalnu deponiju „Željkovac“ Komisije za praćenje dovoženja komunalnog otpada na deponiju, ne vrši se dovoz ni odlaganje odnosno deponovanje opasnog otpada na deponiju „Željkovac“. U Reciklažnom centru, koji se nalazi na lokaciji „Željkovac“, vrši se selekcija doveženog komunalnog otpada i tom prilikom se izdvoje pojedine vrste opasnog otpada iz domaćinstva (baterije, lekovi, delovi elektronskog i električnog otpada, toneri…) koje se skladište na platou u adekvatne kontejnere i predaju ovlašćenom operateru za tu vrstu otpada.

Opozicija je, evo još primera, izračunala da je renoviranje škole “Josif Kostić” koštalo tri puta više nego od cene gradnje nove škole, pa su računali da je cena trga po metru kvadratnom skuplja od trga Aristotel u Grčkoj, pa su to ocenjavali kao “visok nivo korupcije”. Za školu ranije, za trg pre neki dan. Molim Vaš komentar.

Ne bežim od činjenice da su se radovi i na pomenutoj školi i na trgu odužili i da su prvobitni rokovi probijeni više nego što bi to moglo biti prihvatljivo. Više puta sam našim sugrađanima uputio izvinjenje zbog kašnjenja realizacije oba projekta. I ponovo se izvinjavam svima.

Rekonstrukcija Osnovne škole „Josif Kostić“ je obuhvatala kompletnu rekonstrukciju objekta, i to sanaciju krova, rekonstrukciju elektroinstalacija sa postavljanjem led rasvete, potpuno novu signalnu, telefonsku i mrežu za internet, totalnu rekonstrukciju toaleta, kao i vodovodne i kanalizacione mreže, zamenu podova i postavljanje PVC podloge u učionicama i keramičkih pločica u hodnicima, termičku izolaciju zidova, podova i krova, kao i rekonstrukciju i zvučnu i termičku izolaciju fiskulturne sale, i nov parket po FIBA standardu. U cenu radova ušlo je i uređenje dvorišta, zelenilo i mobilijar, rekonstrukcija malog sportskog terena i presvlaćenje gumenom podlogom, kao i izgradnja dečjeg igrališta sa sertifikovanim spravama.

Cena navedenih radova iznosila je oko 130 miliona dinara. S obzirom na to da objekat OŠ Josif Kostić u Leskovcu spratnosti prizemlje + prvi sprat ima 3.744,14m² prosečna cena po kvadratu je 285,37 evra. Dakle, paušalne i zlonamerne izjave i nelogične procene nisu ni blizu istine.

Upoređivati cene koštanja izgradnje trgova u različitim vremenskim razdobljima je neozbiljno, kao i upoređivati cenu izgradnje trgova u Srbiji sa cenama izgradnje u Solunu ili pak Veneciji, Kopenhagenu, Rimu, Parizu,… izgrađenih u doba renesanse, baroka, klasicizma…. Upoređenja se mogu praviti u sadašnjem vremenskom trenutku, na teritoriji jedne zemlje – naše zemlje. Čak i tada poređenje treba postaviti kroz prizmu veličine grada. Važan parametar u razmatranju jeste i to da li se radi o rekonstrukciji postojećeg ili  izgradnji potpuno novog trga sa novom infrastrukturom i elementima na njemu.

Radovi na trgu u Leskovcu su izvedeni napovršiniod oko 11.300 metara kvadratnih, cena trga će ukupno iznositi oko 203 miliona dinara što iznosi skoro 18.000 dinara po metru kvadratnom. Ne bih ovom prilikom iznosio imena gradova, ali imam pouzdane informacije da je cena izgradnje našeg trga niža odizgradnje u drugim gradovima gde su se izvodili slični radovi.

Izgradnja našeg trga je podrazumevala stvaranje potpuno nove infrastrukture i granitnog popločanja na neuređenom i infrastrukturno neopremljenom prostoru. Dakle trg nije samo ono što se vidi. To je bio složeni projekat koji je podrazumevao izgradnju: vodovoda i kanalizacije, sistema zalivanja zelenila, nove parterne fontane, sistema površinskog odvođenja voda, izgradnju napojnog voda do trafostanice, elektroinstalacije napajanja osvetljenja, elektroinstalacije napajanja različitih povremenih, privremenih i trajnih potrošača, pozornice sa tehničkim prostorijama sa opremom za potrebe svih infrastruktura, podesta za obeležje grada – pilon i stvaranje novih zelenih pojasa sa stablima na trotoarima, kao i novih zelenih pojasa sa stablima na trgu.

Takođe, prozivali su lokalnu vlast zbog velikog izdvajanja za kazne i penale iz budžeta i sve to povezivali sa nestručnim kadrovima na najosetljivijim mestima u lokalnoj samoupravi.

Budžetska linija se prema pravilima računovodstva naziva “Novčane kazne i penali po rešenju sudova“. Međutim tu se knjiže i rashodi koje grad ima po pravosnažnim sudskim odlukama, tako da se ti troškovi u najvećoj meri odnose na isplate po sudskim presudama u kojima je tužen grad Leskovac.

U 2021. godini od ukupnog broja tužbi koje su podnete protiv grada Leskovca – više od 95% ukupnog broja tužbi se odnosilo na 2 vrste:tužbe za  naknadu štete nastale povodom ujeda pasa lutalica i tužbe na ime naknade štete prouzrokovane faktičkom eksproprijacijom nepokretnosti.

To su dve vrste tužbi sa kojima se susreću sve lokalne samouprave u Republici, koje nisu karakteristične samo za naš grad, tako da ne mogu nikako biti posledica lošeg rada. Činjenica da mimo ove dve velike grupe tužbi, sve ostale tužbe koje se tiču “naknade štete po raznim drugim osnovama“ čine manje od 5% ukupnog broja tužbi – upravo je dokaz da lokalna samouprava postupa zakonito u svom radu, te da ne daje povoda da se protiv nje pokreću sudski postupci zbog njenog rada.

Osim navedenih tužbi, u izdatke grada koji su obuhvaćeni ovom budžetskom linijom spada i naknada za realne eksproprijacije. Određuje se naknada vlasnicima parcela koje grad otkupljuje zakonito i do isplata po ovom osnovu dolazi ukoliko vlasnici parcela nisu zadovoljni ponuđenom cenom – određivanje naknade se automatski  prebacuje u sud. Sud zatim u vanparničnom postupku odlučuje o visini naknade za nepokretnost koja se ekspropriše. Dakle, što grad više gradi površine javne namene (ulice, parkove, kanale reka i sl.) to se i povećavaju izdaci grada u vanparničnim postupcima i povećavaju i iznosi koji se knjiže pod budžetskom linijom “Novčane kazne i penali po rešenju sudova“.

 I ovih dana ste pakovali pakete za penzionere i ugrožene porodice. Naši čitaoci su kroz komentare, a pouzdano znam da ih pažljivo čitate, pitali zašto toliko ima siromašnih kada vlast Srbiju predstavlja kao ekonomskog džina, a vi sadašnjost koju živimo u Leskovcu kao predvorje zlatnog doba.

Pakovanje i priprema paketa pomoćibiće završena danas. Deo je podeljen stanovnicima grdeličkog, pečenjevačkog i brestovačkog, manojlovačkogkraja, dok se trenutno paketi dele u vučjanskom kraju i u svim mestima van samog grada. U U petak je počela podela u pojedinim mesnim zajednicama u gradskom jezgru, a danas i u narednim danima će biti nastavljena u i ostalima.

Paketi su namenjeni penzionerima sa primanjima nižim od 30.000 dinara i socijalno ugroženim stanovnicima. Konkretno, socijalno ugroženi dobijaju oko 2000 paketa (pre dve godine bilo je podeljeno 2200). Svaka država, naša, ali i one mnogo razvijenije se suočavaju sa stanovnicima u stanju socijalne potrebe. Dakle, ne postoji sistem u svetu koji se može pohvaliti time da nema stanovnike slabijeg imovnog stanja. Odnos prema našim sugrađanima koji se suočavaju sa tim problemom je ono što definiše savremeno i solidarno društvo. Mi kao lokalna samouprava se trudimo da pružimo podršku, a paketi su jedan od načina da bar malo olakšamo situaciju. Ovde bih samo dodao podatak da se broj korisnika socijalne pomoći konstantno smanjuje za 5 do 8% na godišnjem nivou.

Gospodine Cvetanoviću, čak i najžešći opozicionari priznaju da ste Vi dobar, uigran političar, demokratičan u Skupštini, a dokaz je da opstajete veoma dugo, pa evo i sam predsednik Vučić Vas hvali, ali Vam se zamera “neumerenost u hvalisanju” iz koje se može proizvesti zaključak da niko pre Vas ništa nije znao i niko nije tako dobro radio kao Vi, a znamo da je, na primer, svojevremno Dom zdravlja u Leskovcu sagrađen za dve godine, bar je meni u izjavi tako kazao prvi direktor ove zdravstvene ustanove. To je samo jedan od primera.

Dom zdravlja je građen u periodu od 1980. do 1983. i tada je na čelu grada, ako se ne varam, najpre bio gospodin Milorad Veljković, a nakon njega gospodin Miroslav Zdravković.

Kada govorim o svojim prethodnicima, niti toliko sežem u prošlost,niti sam isključiv i poštujem da je većina njih ostavila neki trag u rukovođenju gradom. Kao što govorim o projektima sa kojima smo imali problem, smatram da nije upitno što govorim i o brojnim i značajnim projektima koje smo realizovali i koji su doprineli prosperitetu našeg grada, ako se to može nazvati hvalisanjem, onda je zamerka tačna.

Podsetio bih da smo po preuzimanju odgovornosti zatekli budžet grada sa dugovima od oko 2 milijarde dinara, ruiniran javno komunalni sektor, kašnjenja u platama budžetskih korisnika od 4 do 8 meseci, prinudne naplate kao način naplate potraživanja iz gradskog budžeta, arhive bez dokumentacije, objekte bez dozvola, nezavršene ali zato avansno plaćane situacije, 3,5% gradskog budžeta je u 2012. godini bilo potrošeno na prinudne naplate.

Većina preduzeća i ustanova je imala dugove kada smo mi preuzeli odgovornost. Tačan podatak o iznosu dugovanja nažalost ne možemo izneti, ali ono što mogu reći je da su dugovanja bila za zarade radnika, putne troškove, dugovalo se dobavljačima.

Računi mesnih zajednica, 33konkretno, su do skoro bili u blokadi i kako bismo rešili taj problem isplatili smo 65 miliona dinara, i dalje plaćamo reprogram EPS-u. Ova obaveza se odnosi na uličnu rasvetu, osvetljenje sportskih terena objekata Grada, kao i objekata osnovnog i srednjeg obrazovanja. Sporazum o izmirenju ove obaveze je na 60 mesečnih rata. Mesečna obaveza grada po ovom Sporazumu iznosi 3,2 miliona  dinara. Isplatili smo 51 ratu u ukupnom iznosu od 160.814.752,50. Ovo je samo deo zatečenog stanja od kojih neka i dalje stvaraju probleme u gradu…

Prema procenama statističara, u poslednjih desetak godina iz Leskovca je otišlo oko 20.000 ljudi, uglavnom mladih i tu činjenicu Vašoj vlasti na teret stavlja, na primer, ponajviše Saša Stojanović, poverenik DS-a u Leskovcu.

Tačan podatak o broju stanovnika našeg grada ćemo znati nakon završetka popisa koji počinje oktobra ove godine. Podaci o broju iseljenih mogu biti, kao što ste i sami rekli, procene, a ne egzaktni podaci. Migracije su pojava koja je uvek bila, uvek će biti prisutna u društvu. Ljudi teže za ugodnijim, životom sa više mogućnosti, i tu ne mislim isključivo na finansije, a složićete se, grad pruža više mogućnosti od sela, veći grad od manjeg, veće država od one manje i tako dalje…

Danas su, po mom mišljenju, migracije zastupljenije jer je zahvaljujući razvoju tehnologije moguće da upoznamo čitav svet i pretpostavljam da se mnogo više ljudi odluči na takav korak jer mogu da istraže mesta na koja planiraju da odu i da odluče prema svojim afinitetima.

Što se tiče gospodina Stojanovića, pitao bih Vas, zašto se nije zalagao i preduzeo neke od mera za ostanak mladih u Leskovcu dok je njegova stranka imala odgovornost?

Zašto za vreme odgovornosti stranke kojoj gospodin Stojanović pripada nije smanjena nezaposlenost za preko 9100 ljudi, već je od 2009. (kada je započeto statističko izveštavanje o ovim podacima) do 2012. povećana za 1979 lica, a podsetiću Vas da je tokom 2021. dakle, samo tokom prošle godine, za vreme našeg rukovodstva zaposlena 2041 osoba? Zašto su ugasili Fond za mlade talente ako su toliko brinuli o mladima? Šta su oni pružili deci i mladima ovog grada, kako su im omogućili da u njemu rade i stvaraju svoje porodice?

Ponosan sam na projekat kojem poklanjamo mnogo pažnje, na podršku mladim ljudima putem Fonda čiji sam idejni tvorac. Podelu nagrada mladim talentima svake godine organizujemo na Dan Svetog Save i na Dan grada 11. oktobra i u proteklih devet godina smo nagradili 4500 mladih i izdvojili 121,8 miliona dinara što je najbolje uložen novac. Pored ovih novčanih nagrada, sve srednjoškolce sa teritorije grada, koji su nosioci „Vukove diplome“, nagrađujemo šestodnevnom ekskurzijom – putovanjem Srbijom, što je takođe na moju inicijativu. Od 2015. godine smo za ove namene izdvojili 21 milion dinara. Organizovali smo žurku za sve male maturante i učenicima generacije poklonili simoblične poklone – bicikle. Podstičemo ih i da se bave volonterizmom, čime doprinose svojoj zajednici. Putem projekta „Aktiviraj se“, za koji je izdvojeno 1,7 miliona dinara, u protekloj godini smo podržali 19 projekata. Čitav petak posvetili smo našim mladim sugrađanima. Leskovački kulturni centar je otvorio jedan savremeni kutak za mlade, ali i sve inovativne sugrađane koji se bave informacionim tehnologijama. Tada smo podelili i omladinske kartice namenjene sugrađanima od 18 do 30 godina koje omogućavaju brojne pogodnosti poput besplatnog korišćenja bazena, besplatne posete muzeju i muzejskim objektima, 50% popusta na godišnju članarinu u bibilioteci, 50% popusta na pozorišne predstave…

 Za ovih desetak godina okitili ste se brojnim nagradama i priznanjima, čime se takođe hvalite i što vam se takođe zamera. Mene zanima recept za priznanja. Ja, na primer, nikada nisam dobila ni jednu jedinu nagradu, mada, doduše, nikada nisam konkurisala, ili bolje reći jednom je Jugmedia konkurisala za nagradu sa serijalom istraživačkih tekstova o svojim očima videla i ušima sam čula kako se član komisije dogovora ko može a ko ne može da primi nagradu. To je samo učvsrtilo moja ranija saznanja da se nagrade dodeljuju onima ispod kruške.

Ako me sećanje dobro služi, a ispravite me ako grešim, 2018. godine ste dobili priznanje Kapetan Miša Anastasijević za Najženu regiona koje Vam je pripalo kao glavnoj i odgovornoj urednici Jugmedie. Što se tiče Vaše konstatacije, ne znam gde ste konkurisali i o kojim članovima komisije govorite i ne bih ni zalazio u to, jer lično ja ne dodeljujem nikakva priznanja, i za Oktobarske nagrade sam samo predlagač.

Ne bih preterano govorio o svojim priznanjima, usput ću ih se dotaći, iako ih nije malo. Pre bih se osvrnuo na nagrade našim institucijama, preduzećima, ustanovama… Maltene da nema oblasti u kojoj nismo dobili bar jedno priznanje, a sada ću podsetiti samo na neka.

Muzej, koji je četiri puta proglašen najboljim u Srbiji je nosilac Sretenjskog ordena trećeg reda, dok je naša Gimnazija nosilac Sretenjskog ordena drugog reda. Sretenjskim odličjima odlikovani su i naši sugrađani,  akademik, urolog, Jovan Hadži Đokić, novinar Bratislav Ilić, medicinska sestra Nataša Jovčić Zorić i Mira Ninošević, dosadašnja direktorka muzeja.

Svetosavska nagrada je dodeljena Predškolskoj ustanovi, Domu učenika, i meni za doprinos razvoju obrazovanja u Leskovcu. Ponosimo se i priznanjem koje nam je institucija Zaštitnik građana dodelila tri puta za razne oblike pristupačnosti. Roštiljijada je proglašena najgastro manifestacijom. Za organizaciju ove manifestacije TOL je dobio priznanje Turistički cvet i Zlatnu amforu. Bolnici su pripale dve nagrade u Londonu i Hong Kongu. JP Urbanizam i izgradnja je dobio priznanja za izradu Projekta izgradnje nove Pijace i izradu Planske dokumentacije za naseljeno mesto Vučje. Ustanova za stare i odrasle je druga u Srbiji dobila licencu za rad.

Leskovački kulturni centar je proglašen institucijom sa najvećim brojem kvalitetnih događaja nakon Beograda, Pozorište je ostvarilo značajan uspeh na festivalu Joakim Vujić, preprošle godine čak devet nagrada u Vranju, prošle četirikada su bili domaćini, a Istorijski arhiv je poneo priznanje Zlatna arhiva.

Tu su i priznanja koja se tiču doprinosa razvoju privredne klime poput priznanja Kapetan Miša Anastasijević uručenog ovog meseca u našem gradu, onog u Viminacijumu, priznanja pod istim imenom za najbolju lokalnu samoupravu u Srbiji,  priznanja Zlatni ključ, Dunavskog kapetana kojim je grad Leskovac proglašen liderom održivog razvoja na 10. jubilarnom Dunavskom biznis forumu, a ne smemo zaboraviti ni NALED-ov sertifikat za lokalnu samoupravu sa povoljnim poslovnim okruženjem sa procentom ispunjenosti kriteriju od 96,33%.

Pomenuću i Orden Svetog Save drugog reda, Orden Srpske krune prvog reda, Srebrni znak Crvenog krsta Srbije i Plaketu Crvenog krsta Leskovac, nagradu za najčitaniji rad u medicinskom časopisu Acta Medica Medianae, priznanje Saveza slepih i slabovidih Srbije za uspešnu saradnju i veliki doprinos unapređenju položaja i afirmaciji slepih i slabovidih osoba.

Moj je utisak da je tokom pandemije utihnulo asfaltiranje ulica i puteva, još uvek gorući problem u Leskovcu u 21.veku, a prema onome što smo do sada čuli nema neke velike asfaltne kampanje ni ove godine.

Leskovac ima 144 naseljena mesta, površinu od 1025 kvadratnih kilometara, najrazuđeniju teritoriju u Srbiji. Putna mreža se prostire u gradu, selima, ravničarskim i planinskim predelima. I sve ovo ne govorim da bih opravdao činjenicu da u Leskovcu i dalje ima neuređenih puteva, već da bi svi naši sugrađani razumeli da nam konfiguracija terena i brojno stanje puteva nimalo ne olakšava posao.  Sredstva uložena u ovu oblast su velika, od 2013. godine do danas izdvojeno je više od dve milijare dinara, i posvećeni smo stvaranju savremene saobraćajne infrastrukture u gradu, ali nažalost, iako su radovi u ovoj oblasti konstantni (gotovo da nema dana u godini kada se ne radi rekonstrukcija neke od ulica na teritoriji Leskovca), nemoguće je obnoviti sve što je decenijama zapostavljano.

U jeku pandemije se usporilo sve, sve industrije, čitav svet što se naravno u jednom trenutku i desilo u našem gradu na određeno vreme, a onda smo opet krenuli standardnim tempom, te smo od proglašenja pandemije završiliizgradnju i rekonstrukciju 26 ulica sa ukupnim ulaganjem od 455 miliona dinara. Neke od njih su: Put Leskovac – Vlasotince (283,3 miliona dinara), obilaznica oko groblja (22,8 miliona dinara), Maršala Tita u Predejanu (27 miliona dinara), Miloša Obilića (5,3 miliona dinara), Jug Bogdanova (9 miliona dinara), ulica u Vojinici (6,2 miliona dinara), poslednja završena ulica je Đuka Dinić, mala ali značajna za njene stanovnike. Trenutno se, kao što znate uređuje jedna od najprometnijih saobraćajnica u našem gradu, Bulevar Nikole Pašića čija rekonstrukcija je vredna oko 320 miliona dinara, izvode se radovi u ulici Dimitrija Tucovića (32,4 miliona dinara), počela je priprema za uređenje trotoara u ulici Moše Pijade (9,8 miliona)…

Budžet grada Leskovca za ovu 2022. godinu projektovan je na preko 5 milijardi dinara, što je više nego ikada do sada u poslednjih 30 godina. Šta je u tom budžetu predviđeno kao kapitalna investicija, a tu ne mislim na započete projekte iz prethodnih godina?

U pravu ste. Tačna cifra na koju je projektovan budžet u tekućoj godini iznosi 5.060.002.000 dinara.

U budžetu za 2022. godinu kao planirane kapitalne investicije naveden je početak izgradnjekanalizacione mreže u 16 naseljenih mesta, ORIO program, vredan oko16 miliona evra, rekonstrukcija i nadgradnja Dečjeg dispanzera (skoro 500 miliona dinara), rekonstrukcija ulice Rade Žunić (oko 110 miliona dinara), energetska sanacija objekta Trgovinsko-ugostiteljske škole (oko 185 miliona dinara), izgradnja vrtića u Mesnoj zajednici Moše Pijade u naselju Stara stočna pijaca (oko 70 miliona dinara)… Moram da pomenem započet projekat važan za Leskovac i čitav Jablanički okrug, nastavak rekonstrukcije glavne zgrade Opšte bolnice Leskovac vredne oko 4,5 milijardi dinara sa dodatnim ulaganjem od oko jedne milijarde dinara u opremu.

Gospodine Cvetanoviću, da se opet vratimo na izbore, ali one lokalne. Ti izbori su za dve godine, ako se ne odluči drugačije? Hoćete li se kandidovati ponovo za gradonačelnika i ako ćete, kakav rezultat očekujete?

Kao što ste i sami rekli, redovno održavanje lokalnih izbora u našem gradu bi trebalo da bude sprovedeno 2024. godine. Ja jesam čovek koji razmišlja o budućnosti, ali isključivo u opštem smislu, odnosno za opšte dobro. Moja eventualna kandidatura na predstojećim lokalnim izborima je, sa ove vremenske distance, daleko i svakako zavisi  od mnogo faktora. Velika je čast što sam prvi gradonačelnik ovog našeg divnog grada i što sam trenutno na toj funkciji četvrti, odnosno treći put u kontinuitetu. Pored velike časti, to je pre svega odgovornost kojoj sam maksimalno posvećen i iskoristiću ovu priliku da sezahvalim sugrađanima koji su svojom podrškom omogućili da moj tim i ja rukovodimo Leskovcem i da od njega gradimo sredinu dostojnu za njihov život i odrastanje dece.

Svedoci smo da u Leskovcu opozicija raste, da su se ljudi oslobodili straha, a takvog straha jeste bilo, priznaćemo, da se sada udružuju i ukrupnjavaju, pa javnost već sada ima nekoliko opozcionara koje vidi kao buduće gradonačelnike 2024.godine.

Ne mogu da razumem konstataciju da je u našem gradu, u vreme naše odgovornosti ikada bio prisutan strah kada govorimo o političkoj opredeljenosti. Apsolutno sve političke opcije su uvek nastupale onda i na mestima gde su to želele, mediji prate sve njihove konferencije, objavljuju saopštenja, što i Vi sami možete potvrditi. Građani javno iznose stavove o tome koju opciju podržavaju i niko, odgovorno tvrdim, niko nikada nije imao nikakav problem zbog toga a da je isti izazvan od strane mojih saradnika ili mene. Uloga opozicije u društvu jeste važna, jer ona je tu da kritikuje i ukazuje na propuste rukovodilaca.

Moram se vratiti na pitanje o lokalnim izborima. Ako u Leskovcu postoji politička opcija kojoj će naši sugrađani dati veće poverenje nego nama, mi ćemo to poštovati, moj tim i ja ćemo našim naslednicima čestitati i sa najvećim dostojanstvom predati rukođenje gradom, sigurno se nećemo baviti podmuklim radnjama kao što su svojevremeno radili gospodin Tadić i Đilas. Ono što je značajno je, da ko god bude na čelu grada nakon nas, bilo to na sledećim lokalnim, ili nekim predstojećim izborima, će preuzeti jedan uređeni sistem sa stabilnim finansijama,ojačanom privredom,  u velikoj meri uređenom infrastrukturom, zdravstvom, poljoprivredom, obrazovanjem, sportom, kulturom, socijalnom zaštitom… Neće počinjati od nule, a još važnije, ni od velikog minusa kakav smo mi zatekli.

U prilog tome govori činjenica da svakodnevno, unazad godinu dana, u budžetu imamo između peti sedam miliona evra i da sve obaveze isplaćujemo na vreme. I pored toga što smo u prethodna dva dana zaposlenima u javnom sektoru isplatili plate u ukupnom iznosu od oko 110 miliona dinara, na jučerašnji dan u budžetu grada bilo je 679 miliona dinara.

Domaćinsko upravljanje budžetom je pohvalio i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, kojem se ovom prilikom zahvaljujem na svemu. Naš grad na svom putu ka prosperitetu ima veliku podršku gospodina Vučića i Vlade Republike Srbije. Zajedničkim radomgradimo moderan Leskovac, jaku i pristojnu Srbiju, u kojoj će deca imati budućnost kakvu zaslužuju.

Pitanja sastavila MIlica Ivanović