Pred svaki veći vašar Vranjanka Sanja Dunčić svoju kuhinju pretvori u bombondžijsku radionicu u koju za svoje mušterije sprema ukusnu alvu, zagoretke, susamke, lizalice, petličiki, svilene bombone. To isto uradila je i pre neki dan, ali ovoga puta slatkiše je pravila za kupce koji će obići njen štand na sutrašnji Humanitarni bazar, koji će biti otvoren u centru grada, za lečenje malog Vukana koji boluje od SMA.

Na bazaru će joj se pridružiti i njen sin Luka koji od druge godine boluje od blažeg oblika SMA.

„Bio je to najteži trenutak u mom životu. Još teže mi je bilo to što nisam radila i što sa suprugom nismo bili u stanju da sinu platimo fizioterapeutske usluge posle postavljene dijagnoze“, priča naša sagovornica.

Iako je bila u gotovo bezizlaznoj situaciji Sanja nije odustajala od pokušaja da nađe sebi posao kako bi bolesnom detetu obezbedila neophodne fizikalne terapije. Zakucala je i na mnoga vrata ljudi koji su mogli da joj pomognu, a kada ni tamo ništa nije dobila setila se imena čoveka koji je prodavao aparat za pravljenje staklene vune i rešila da počne da se bavi tim poslom kako bi zaradila za sinovljevu terapiju.

„Kupila sam taj aparat iako nisam znala kako se pravi staklena vuna. Na moju sreću prodavac mi je pokazao kako se to radi. Učinilo mi se da je to veoma lako,ali kada sam pokušala sama da to uradim videla sam da mi treba malo više vežbe“, kaže kroz smeh Sanja prisećajući se tih trenutaka.

Da je uspela shvatila je tek kada su ispred njenog aparata za pravljenje staklene vune deca sa roditeljima počela da čekaju u red. Nažalost i taj novac koji je uspevala da zaradi od njene prodaje postao je nedovoljan za sve drugo što je trebala da obezbedi svom bolesnom sinu pa je došla na ideju da krene da pravi i svilene bombone, zagoretke, alve, susamke. Tada je recept za svilene bombone otišla da traži od jednog poznatog vranjskog bombondžije i opet se vratila bez ičega.Iako joj je i ovo odbijanje veoma teško palo ova požrtvovana majka nije htela da odustane od zacrtanog cilja.

„Sva sreća što mi je u tom trenutku bio dostupan Internet,  pa sam tu mogla da pronađem traženi recept. Međutim, kada sam krenula da pravim svilene bombone shvatila sam da to nije nimalo lako i da treba mnogo toga uz rad sama da naučim. I naučila sam, ali posle silnih opekotina po rukama. Ni jedna nije bolela jer sam znala da moram da zaradim pare za svoje bolesno dete“, kaže Sanja.

Vremenom ona je postala pravi majstor za spremanje ovih starinskih vranjskih poslastica, a koje podjednako obožavaju i deca i odrasli. Nada se da će tako biti i sutra na bazaru i da će i ona na svoj način doprineti prikupljanju novca za lečenje malog Vukana. Koliko to nečije malo znači mnogo Vukanovim roditeljima ona to dobro zna jer se i sama sa svojom porodicom bori za ozdravljenje svog sina koji sada ima sedamnaest godina i koji pohađa srednju školu prirodno matematičkog smera, a koga drugovi obožavaju.

„Moj sin Luka uskoro treba da od države Srbije besplatno dobije veoma skup, ali efikasan lek zvani Risdiplam. Svu neophodnu dokumentaciju smo dostavili i nadamo se najboljem“, kaže Sanja.

Ona naglašava da ne bi bila u stanju da se tako hrabro bori za sinovljevo ozdravljenje da nema podršku od svoje porodice. Velika uzdanica joj je i svekrva koja je uvek pored nje kada joj je potrebna neka pomoć i zbog tog majčinskog ophođenja prema snaji mnogi pomisle da joj je majka. Sanja kaže da joj je borba koju godinama vodi postala mnogo lakša i otkako je počela da radi u vranjski „Komrad“, a gde je naišla na veliko razumevanje od svojih pretpostavljenih, posebno od svoje šefice Nele Cvetković