U Udruženju priređivača igara na sreću juče su za „Politiku” rekli da ne žele da komentarišu najavljene izmene zakona i ono što bi to moglo da donese njihovom poslu.

Menja se Zakon o oglašavanju, a prema izmenama i nacrtu koji bi uskoro trebalo da se nađe u skupštini jedna od značajnijih promena je i to da će se ubuduće zabranjivati da se klasične igre na sreću reklamiraju na otvorenim površinama. Kako je navedeno, promovisanje će biti dozvoljeno na mestima koja su udaljena najmanje 100 metara vazdušnom linijom od najbližeg kompleksa predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene deci i maloletnicima.

U nacrtu zakona se navodi da neće više biti kladionica po bilbordima, niti će se reklamirati na autobusima, taksi vozilima, plakatima, displejima, svetlećim reklamama… Izuzetak je reklamiranje na sportskim terenima i to za vreme sportskih događaja koje sponzorišu (ili u slučaju sponzorisanja igrača).

Kada je reč o onome što je dozvoljeno ovim firmama, za sada se zna da će moći da se reklamiraju na spoljnim površinama svojih poslovnih prostorija, ispred kojih mogu i da obavljaju promotivne aktivnosti. Reklamne panoe i druga sredstva za oglašavanje mogu da postavljaju i na svojim službenim vozilima.

Ono što je možda najviše odjeknulo u javnosti, a bilo i predmet kritika, jeste da se zabranjuje i poznatim javnim ličnostima, koje su do sada reklamirale kladionice i priređivače takozvanih posebnih igara na sreću, da to ubuduće rade. Jedino će aktivni sportisti, čije klubove sponzorišu kladionice i drugi priređivači ovih igara, smeti da učestvuju u njihovom reklamiranju, predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o oglašavanju.

Izmene, predviđene ovim nacrtom, donose i promene dosadašnjih pravila kada je reč o oglašavanju kladionica, kockarnica i drugih priređivača posebnih igara na sreću. Zakon o igrama na sreću, naime, razlikuje klasične (loto, srećke, bingo, tombola…) i takozvane posebne igre na sreću u koje spadaju razne kartaške igre (poker, blekdžek…), igre na automatima, kao i klađenje na sportske i druge događaje.

U Udruženju priređivača igara na sreću juče su za „Politiku” rekli da ne žele da komentarišu najavljene izmene zakona i ono što bi to moglo da donese njihovom poslu. Kako su nam rekli, oni su dali svoje mišljenje, ali im iz resornog ministarstva nije stigao komentar, niti znaju da li je nešto od njihovih primedbi usvojeno. Ipak, „Meridijan”, kao članica Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS), reagovala je juče na izjave ministra Tomislava Momirovića i izrazila zabrinutost zbog, kako su rekli, „dezinformacija o industriji igara na sreću”.

Oni su u svom zvaničnom saopštenju istakli da su informacije koje su se pojavile u javnosti netačne i uvredljive za 300.000 korisnika i 60.000 zaposlenih u ovoj industriji. Dodaju i da se izjave resornog ministra temelje na ličnim percepcijama, a ne na relevantnim podacima, jer Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine nema nadležnost, niti kapacitete za regulisanje sektora igara na sreću.

„Nacrt zakona koji ministar brani zapravo ne uključuje ključne stavke o kojima govori, poput regulisanja svetlećih reklama. Takođe, skreću pažnju na značajne napore UPIS-a u suzbijanju ilegalnog tržišta, unapređenju odgovornog poslovanja i smanjenju broja zavisnika od igara na sreću, gde Srbija ima jednu od najnižih stopa u Evropi. UPIS godinama sarađuje sa državnim organima i uspeli su gotovo potpuno da eliminišu nelegalne objekte, svedu ulazak maloletnih lica na nulu i obezbede odgovorno oglašavanje“, rečeno je u saopštenju.

Kladionice, da podsetimo, reagovale su na izjavu ministra trgovine, koji je rekao da će reklamiranje igara na sreću biti svedeno na minimum.

„Biće dozvoljeno oglašavanje na televiziji posle 23 časa uveče, do šest ujutru i za vreme sportskih događaja, ali i promovisanje 30 minuta pre i posle njegovog prenosa. Ne bavimo se „lovom na veštice”, ovo nije rat sa kladionicama. Oni rade legitiman biznis, ali je neophodno da ovo kao društvo regulišemo”, istakao je ministar i podsetio da imamo 3.000 kladionica koje posluju u Srbiji.

Ono što je ovom sektoru, po svemu sudeći, najviše zasmetalo jeste to da se smatra da „kocka razara društvo i država želi da to zaustavi i da ograniči igre koje izazivaju zavisnost, a to se odnosi i na otvaranja novih kladionica, koje su agresivne da uvuku nove igrače”.

Ali je činjenica da se one nisu otvarale u tolikom broju same od sebe. Neko je za sve to trebalo da da saglasnost.