Pre 18 ili 15 vekova muškarci i žene sa decom i jednim ili više sveštenika, ponosno su stajali gledajući novu malu građevinu s krstom na vrhu, delo njihovih ruku, kasnije prozvanu – „Rimljanka“. Obučeni u nove odore, ušli su na prvu liturgiju.

Možda je ovako bilo, a možda i nije, jer nigde zapisano nije. U svakom slučaju, u selu Vujanovu, skoro u samom centru, Srbi pravoslavne vere su, kako jedni smatraju u ranom periodu hrišćanstva a drugi u srednjem veku, podigli malu jednobrodnu crkvu. Reč je o crkvi Sveta Petka, s istim nazivom kao ona u Rudaru kod Leskovca.

Dok je ona u Rudaru rušena i obnavljana, crkvu u Vujanovu su srušili komunisti, zli potomci onih bogobojažljivih ljudi što su je podigli. A na mnogim kamenima urezan je ljudski lik, čovek u kome su sudaraju dobro i zlo. Mesto na kome su ostaci stare crkve prozvali su – Crkvište.

„Bio sam mali kada su došli komunisti, skinuli krov i kamenje skoro do temelja i od toga sazidali školu. Bio sam nesrećan i svom dedi i njegovom bratu sam do kraja njihovih života zamerao što su to dozvolili“, priča za Jugmediu Ljubiša Ljubić, jedan od desetak preostalih Vujanovčana, na čijem imanju je „Rimljanka“ vekovima stajala.

This slideshow requires JavaScript.

Kaže da je bila mala, ali prelepa, no ne zna da opiše detalje jer je imao svega tri do četiri godine kada su je nove vlasti srušile.

„Preživela je Turke, ali nije Srbe“, konstatuje naš sagovornik, koji je zajedno s ono malo starijih ljudi i Vujanovčana rasutih po svetu, voljan da se na temeljima stare podigne nova crkva.

Neki su stručnjaci, pričaju meštani, navodno između dva velika svetska rata utvrdili da je crkva građena na isti način kao crkva u sklopu istoimenog manastira u Rudaru kraj Leskovca, pa su joj dali ime  – „Rimljanka“. Međutim, takvih pisanih tragova nema. U kratkoj belešci leskovačkog muzeja stoji opis jasno vidljivih ostataka crkve iz srednjeg veka, uraslih u korov, pa se stiče utisak da je reč o površnom istraživanju.

U toj zabelešci stoji još da je crkva građena od kamena, ali da se vide dva reda rimske opeke, te da je za časnu trpezu upotrebljen vizantijski stub, s očuvanom visinom od 1,2 metra i pola metra širok.

Budući da se u blizini Vujanova nalazi areheološki lokalitet Caričin grad, moguće je da rimska opeka, kao i trpeza vode poreklo otuda, ali ne mora da znači.

Ipak, u muzeju je rečeno Jugmedii da je crkva u Vujanovu najverovatnije podignuta negde između 13 i 15 .veka.

This slideshow requires JavaScript.

Čak da je građena i u ovom perodu, vekovi iza nje i preci koji su je gradili, zaslužuju respekt i poštovanje njihovih dalekih potomaka.

„To mesto, sa ostacima stare crkve, bilo je mesto gde su se ljudi okupljali i u vreme komunizma, a mi, deca, igrala loptu. Ljudi su, kako mi je pričao moj otac učitelj, odvajkada verovali da je crkva lekovita. Svako ko bi došao i pomolio se nad ruševinama i pored krsta uklesanog u zid, on je ostavljao neki poklon u vidu čarapa, peškira, košulje, bilo šta“, priseća je Jovica Stojičić, medicinski radnik, koji sada radi u Nemačkoj, a koji je jedan od inicijatora obnove crkve.

On je pisao Eparhiji Niškoj o inicijativi Vujanovčana s molbom da episkop poseti Crkvište, što je sa pažnjom primljeno.

No Ljubić strahuje od mogućih komplikacija.

„Moraćemo najpre da se obratimo Zavodu za zaštitu kulturuno istorijskih dobara, pa ako utvrde da su temelji stari i da neće moći da izdrže novu građevinu, neće nam dozvoliti. Ako utvrde da je moguće graditi, tu su komplikovane procedure“, objašnjava.

U ovom slučaju, dodaje, važna je volja da se izgradi crkva.

„Pa kako bude, na starim ili na novim temeljima“.

This slideshow requires JavaScript.

„A na starim je bolje jer ćemo imati crkvu iz srednjeg veka ili iz ranog srednjeg veka, kako god. Naši prijatelji da ne brinu, sve ćemo mi završiti malo mlađi od njih. Sada se sa svih strana javljaju ljudi s idejom o crkvi i svi istražujemo kako bi se utvrdilo kada je tačno građena“, ističe Stojičić.

Caričin Grad, za koga se veruje da ga je sagradio Justinijan Prvi, živeo je svega 80 godina. Srušen je početkom 7. veka od strane, kako pišu istoričari, Avara i Slovena i nikada više na tom mestu nije bilo naseobina.

Ako su neki delovi crkve u Vujanovu iz tog grada, što je sasvim moguće jer su i okolne kuće vekovima docnije zidane od rimske opeke sa ovog sada svetski poznatog lokaliteta, nije nemoguće da je Sveta Petka zidana već u 7, 8, 9. i moguće – u 10.veku.