Na platou ispred Narodnog muzeja danas je demonstrirano spremanje obroka koji su jeli stanovnici Leskovca sa brda hisar u bronzanom dobu, a obrok od kaše, pljeskavica i hleba je bio vegetarijanski, od mahuna i žitarica.

Ovu manifestaciju u manifestaciji organizovao je Narodni muzej Leskovac, kako bi posetiocima Roštiljijade dočarao ukuse, mirise i praistorijsku atmosferu.

Viši kustos Smilja Jović objašnjava da je reč o kompletnom vegetarijanskom ručku stanovnika koju su obitavali na brdu Hisar iznad Leskovca od 14. do 12. veka stare ere, jer kosti životinja još nisu analizirane, spremljenom od mahuna poput sočiva, boba, graška, gorke grahorice i urova, i od žitarica – ječma, ovsa, prosa, i neke vrsta divlje pšenice, uzgajene u malim količinama.

“U praistoriji su se uglavnom jele kaše. Jela se i riba i meso, ali mi nemamo analizu životinjskih kosti, pa ne znamo koju su životinje čuvane. Međutim, izazov je bio spremiti pljeskavicu bez mesa, a nama je to pošlo za rukom”, obašnjava Jovićeva.

Demonstraciji je prisustvoao i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović sa saradnicima

RECEPT

Jovićeva je samo za juGmediu otkrila recept ukusne pljeskavice, ni nalik na one koje danas konzumiramo.

“Spremljena je od prosa, sočiva i graška, kakvu mi služimo danas, a spremana su i variva od mahunarki, koristilo se i ulje lanenog semenea, izmeša se drvenom kašikom i peče, pre nego se na uobličenu smesu doda laneno seme”, objašnjava kustos Smilja Jović.

Na platou ispred muzeja, gde je postavljena rekonstruisana kuća iz tog perioda od pruća, slame, blata i trske, sa ognjištem, na licu mesta ispečen su danas hleb i pljeskavice, a kaša nešto ranije.

Namirnice koje su korišćene arheolozi su pronašli u ostacima žitnice i u posudama.