Danas, kada obeležavamo stotu godišnjicu od proboja Solunskog fronta, ostaje nam da se prisetimo svega onoga što je bilo i da se nadamo da ćemo uspeti u nečemu što još uvek nismo – da odgojimo i očuvamo barem jedan naraštaj koji će živeti i umreti ne pozanjući reč rat, poručila je danas u Leskovcu istoričarka Ana Zdravković,  pored spomenika palim borcima za slobodu gde su položeni venci i evocirana sećanja.

Na današnji dan pre sto godina izvršen je proboj Solunskoj fronta od 450 kilometara, kojim je, ptaktično, označen početak kraja Prvog svetskog rata.

“Proboj je pod vođstvom slavnog vojvode Stepe Stepanovića izvrešen na prostoru od 17 kilometara, a drugog dana krenula je i Druga srpska armija pod komandom Petra Bojovića i dodatno probila obruč za 40 kilometara. Srpski ratnici su za 45 dana prešli dugi borbeni put, stigli do Beograda, a posle kapitalucaje Austrougarske monarjuje 3. novembra, prešli Savu i Dunav. Srbi su želeli da što pre stignu svojim domovima, da zagrle svoju decu koju su ostavili u kolevkama“, podsetila je Zdravkovićeva.

Svoj govor i odavanje pošte srpskim herojima započela je  tadašnjom naredbom komandanta srpske vojske Vojvode Mišića:

„Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske, konjske snage. U srmt! Samo ne stajte. Nepokolebljivom verom i nadom.  Junaci napred u otadžbinu!“.

Leskovac je oslobođen 7. Oktobra.

“Čak 47 nemačkih bataljona nije značilo ništa za 27 srpskih pred Nišom, a takođe je probijena I nemačka odbrana kod Paraćina i Kruševca”, podsetila je Zdravkovićeva.

Pijetet i zahvalnost odao je srpskim ratnicam i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je položio venac u ime grada.

Vence su uz pesmu „Tamo daleko“ položile i delegacije Vojske Srbije, SUBNOR sa udruženjem potomaka I boraca veteran novijih ratova u srpskoj istoriji.