Ukoliko se ostvari naša zajednička želja da Umetničku zbirku „Prvog maja“ preuzme grad biće to svakako značajna turistička ponuda Pirota. Više puta sam govorila da kao što je grad prepoznatljiv po pirotskom ćilimu, kačkavalju, grnčariji i nekim tradicionalnim vrednostima, Umetnička zbirka „Prvog maja“ slovi za značajnu likovnu i umetničku ponudu s kraja dvadesetog veka, priča za Jugmediu istoričarka umetnosti i direktorka Galerije „Čedomir Krstić“ u Pirotu Radmila Vlatković.

Ova priča o budućnosti umetničkih dela aktuelna je i zbog toga što je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika nedavno oglasila na prodaju dela imovine Idustrije odeće „Prvi maj“ iz Pirota u stečaju.Na prodaju je sportsko – ugostiteljski kompleks “Stadion“ sa pripadajućom pokretnom imovinom. U tom paketu su i umetnička dela iz zbirke „Prvog maja“ – slike, skulpture, fotografije, tapiserije… , ali i zemljište na Vrelu i privatna svojina u centru grada.

Sudeći po izjavi gradonačelnika Pirota Vladana Vasića, grad Pirot je zainteresovan za kupovinu ove imovine medju kojoj su dakle i vredna dela umetničke zbirke koja mogu da budu interesantna i turistima.

Podsećamo da je nekadašnji jugoslovenski tekstilni gigant „Prvi maj“, osim proizvodnje konfekcije i trikotaže, bio je poznat upravo po bogatoj umetničkoj zbirci i svojevrsnoj galeriji pod vedrim nebom i kulturi rada.

Grad Pirot učestvovaće na javnom nadmetanju sa namerom da kupi kompleks “Stadion“ u gradu i umetnička dela iz jedinstvene zbirke „Prvog maja“.

„Grad Pirot zainteresovan je za kupovinu kompleksa Stadion i umetničkih dela. U rebalansu budžeta predvidjena su sredstva za učešće na javnom nadmetanju. Nadam se da će grad postati vlasnik svih umetničkih dela. Neka od njih nalaze se u  centru grada i ona su na prodaju. Bila bi velika šteta da neko drugi to kupi umesto grada. Nadam se da ćemo kupiti i hotel Stadion jer smo vlasnici čitavog tog sportskog kompleksa i samo nam taj segment, odnosno hotel,  nedostaje“, rekao je za Jugmedia gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

This slideshow requires JavaScript.

Ocena stručnjaka je da dela iz umetničke zbirke „Prvog maja“ predstavljaju veliko kulturno bogatstvo.  Istoričarka umetnosti Radmila Vlatković  kaže  da su ova dela nabavljana  u vreme kada je ovaj industrijski gigant zauzimao važno mesto na jugoslovenskom i svetskom tržištu. Najveći broj skulptura „Prvi maj“ je dobio sa arandjelovačke Smotre „Mermer i zvuci“, kaže ona.

„Neka dela su izgorela u požaru 1992. godine. Slike su uglavnom postale vlasništvo firme kroz donacije, poklone i razmenu, dok su organizovano otkupljivane skuplture, mozaici, vitrine i tapiserije. Na jednom mestu su skoncentrisana značajna imena iz sveta umetnosti sa tla Srbije ali sa svetske scene kao što su: Dušan Džamonja, Matija Vuković, Jovan Кratohvil, Jovan Soldatović, Nebojša Mitrić, Stojan Ćelić, Mića Popović. Zoran Pavlović, Peđa Milosavljević, Nedeljko Gvozdenović i mnogi drugi, kaže Vlatkovićeva.

Ona je i autor  publikacije Umetnička zbirka “Prvog maja“ koja je objavljena 2013. godine i sadrži kompletan popis umetničkih dela ove fabrike.

„U momentu kada sam radila popis umetničkih dela u ‘Prvom maju’ je bilo 174 dela. Od toga 33 skulpture, 11 mozaika, 115 slika , grafika, tapiserije… U pitanju su različiti autori, ne samo jugoslovenskog već svetskog renomea“,

Osim tri skulpture koje su u centru grada, ostale skulpture i mozaici iz umetničkog fonda „Prvog maja“ nalaze se i dalje u ovoj fabrici. Pojedine su oštećene, demontirane.  Mnoge su u devastiranom stanju.

Pravo je vreme da se konzerviraju i tako sačuvaju“, naglasava Vlatkovićeva.

Gradonačelnik Vasić dodaje da  kada je reč o umetničkim delima, neka od njih će poput skulptura i mozaika ostati u „Prvom maju“.

„Pojedina dela iz te umetničke zbirke će biti u Galeriji i Muzeju Ponišavlja a neka od dela će biti izložena na lokacijama u gradu“, rekao je Vasić.

Tri skulpture krase gradski trg

Tri značajne skulpture već su deo gradskog trga. Reč je o delima Dominika Labovijea i Kloda Losta iz Francuske i  Кengira Azume iz Japana. Ovim skulpturama treba svakako dodati i ostale skulpture iz plejade značajnih imena, dati im estetsku i upotrebnu vrednost u okviru novih stambenih kompleksa u gradu, parkovskim površinama, u okviru srednjovekovne tvrđave ili Кeja.

„To bi oplemenilo grad, učinilo bi ga zanimljivim a pre svega, dela bi bila dostupna javnosti, građanima i onim namernicima koji obilaze grad. Značajni mozaici, konzervatorskim postupkom, mogli bi se postaviti na čvrstim zidnim platnima u gradu i tako dopunili desetak postojećih murala. Pokretna umetnička dela bila bi deo stalnih postavki ustanova zaštite Galerije i Muzeja. Ogroman značaj, umetnička istorijska i materijalna vrednost, neosporno moraju biti deo turističke ponude našeg grada“, kaže Vlatkovićeva, dodajući da je najbolje rešenje da ova dela preuzme grad.

Foto:  Z.Panić i privatna arhiva Radmile Vlatković