Nešto se mislim od jutros: Što bi ubavo bilo da sam ko po neke žene – bujerka. Da si ubavo odnesem prase kude Badema pa da ga on ubavo ispeče, da ga onakoj celo turim na ostal pred gosti i još da mu nabutam jabuku u usta pa da se gosti džveriv.

Da si ubavo otidem kude onej žene sto prajiv kolači pa da se izvrljim s pare i da uznem šesnaes vrste po kilo. Da sam bujerka imala bi ovalni tanjiri, onakvi ko na filmovi pa da naređam sve šesnaes vrste da se cela rodbina i sve komšike čudu koj je kolač od koga poubav.

E da sam bujerka pa da u kafanče naručim da mi napuniv paprike i naprajiv gulaš onakoj pola s pečurke a pola sam s meso. Da naručim salate od razne vrste, pa sosovi, ma sve što pomislim. Tam kude prajiv pecivo da mi omesu slavski kolač i razne vrste od pecivo, onakoj ubave kiflice ko što gi ja prajim, pa onakoj onej mašnice, pa pogače meke ko duša ko moje pa nekolko slani rolati oc,s ovoj, oc, s onoj…Kuku što bi se onej što mi se prajiv “Eve što sam“, zverile ko kupene kokoške.
Paprike bi si sama zalučila. Mož bi neku ženu platila da mi nasecka beli luk da mi se ruke ne umirišev na njega.

Pa kad bi prostrla onaj moj alen stolnjak pa belu traku preko njega, pa vazne sas kitke iz cvećaru… S`m da stanes pa da gledaš.

Kupila bi i onej ubave vruće Bademove lepinje baš pred večeru kad se svi zberev

Kad već popiju viski, pa civas, pa i po neku našu šljivu onuj od dvaespet gradi će počnev da se zalupuju s politiku, s toj koj poubava kola vozi, koj je kude išja na more i koj će ide na zimovanje…

Ja ću sedim onakoj doterana s ugradeni nokti i veđe naprajene, pa u onuj novu aljinu i ubave cipele od krokodilsku kožu i ću se pućim odmorna i naspijena.

Deca će se najedev sama pa će vativ da pomagav na ženu koju ću platim da služi gosti. Na ujka Milorada ću kažem da ne mrda protezu kad mu se zaglavi meso a na ujnu da sturi krpu od glavu, jes vu malko pobelela glava al toj s`g u modu. Na svekrvu bi dala neki prasak da ne priča sve što voj na pamet padne. Na ovoga mojega bi zabranila da otvara usta da čujemo i nešto pametno, mož ni potreba, a i njemu bi ulaštila cipele i odelo onoj s marku. I toj da se vidi pa nek popucav!

Slikuvala bi svi gosti s onaj telefon što ima pozadi zagrizenu jabuku, baš onakvu ko na onoj prase što je u usta. Svi će se dzveriv sto je baš s jabuku i što mu je boja na onuj našu đuveznu ružu pred vrata.

Malo po malo bi mazila taze ispeglanu kosu pa bi proodila s prsti kroz nju dok bi mi nokti gvirili onakoj nalickani s tuturundžeste tufnice. Posle bi Mile Pilajka došja s ramuniku baš kad bi s kolači završuvali i raspalili bi po jedno kolce da sve pucka. Kad bi gi ispracuvala ispruzila bi ruku onakoj ko što radiv na filmovi, da gu cunev.

Pa spremila sam im ubav docek na slavu, tolko mož budev uviđavni.

„Ženo“, viknu ovaj, „Eve doneso prase pa odvoji butovi da mož stanev u tepsiju. Nemoj se razvrcaš nego počni da prajiš kolači. Nemoj se brukamo!“.

Pa još vika: „Kupija sam sveću i tamjan, jedva mi istrgoše pare, nego kude Sašu će uznemo na recku pa će vrćamo kad projde slava“.

Zbra kosu u rep pa zasuka rukavi. Jutre ću se sama ofarbam. Deca me vikav da im pržim džigericu. Gladna ko vuci.

E,DA SAM BUJERKA…