Kada se iz Bulevara oslobođenja u centru Leskovca skrene desno ka Masarikovom trgu, pa posle 30 koraka okrene glava opet na desnu stranu, vidi se urušen i napušten lokal bez prozora i vrata, s plafonom kroz koga se gleda u nebo. Čovek bi pomislio da je ta ruševina napuštena, ali nije. Ona ima svog stanara bez adrese.
To je Dalibor Stojanović Tapi (39), Leskovčanima poznat kao miran i umiljat čovek sa ulice, s osmehom na licu, mada malo ko zna kolika se tuga i beznađe kriju iza te grimase koja liči na osmeh.
“Tužan sam zbog majke, nedostaje mi. Mnogooo”, kaže mi dok koračamo glavnom ulicom prema njegovom ležaju u onom lokalu.
Da, njegova majka Slavica umrla je oktobra prošle godine od opekotina zadobijenih u požaru, koji je sama izazvala u napuštenoj kući u Ulici Đuke Dinić.
Pokazuje na onaj napušteni lokal i „sobu“ u kojoj spava, ono što već znam.
„Ne, nije mi hladno. Imam ćebe i jorgan“, odgovora bez razmišljanja i dodaje: „Naučio sam i na mnoge minuse da spavam ovako“.
Dalibor Stojanović je jedno od petoro dece Slavice Stojanović i njenog davno umrlog supruga. Prema raznim pričama, kojih se Dalibor jedva seća, porodica po svoj prilici nikada nije imala svoj dom. Ipak, dok je otac bio živ deca nisu trpela gladna, a živeli su u četvrti zvanoj Suva reka.
„Odatle su nas iselili jer je tu prolazio neki put, pa smo se uvek seljakali po tuđim kućama. Posle je otac umro“.
Tapi ne zna tačno gde su mu preostala braća. Za dvojicu kaže da su u Beogradu. Davno ih nije video. Sa majkom je samo on živeo. Imao je, priča i sestru, ali je i ona kao mala izgorela u požaru, a za taj požar kaže da je on kriv.
„Tako su mi rekli“, izgovara i savija glavu.
Posle majčine smrti vratio se u centar Leskovca, 20 metara dalje od kuće gde je pre nekoliko godina živeo sa majkom, a čiji je krov izgoreo jer su i tu palili vatru da se ogreju.
„Jedem kad imam“, odgovara.
„Ponekada me pozovu ovi iz Turističke organizacije da pomažem za Roštiljijadu i drugo i daju mi neki dinar. I kad god me zove ja radim, kad posla nema, prosim“.
Razgovaramo uoči Badnje večeri i Božića. Ne, Tapi se ne seća kada je poslednji put proslavio božićne praznike.
„Sećam se nekih oraha, nekada“.
Šta želi, o čemu mašta u dugim ledenim noćima dok leži na dušeku na podu u prostoriji na vatrometini?
„Svoj dom, topli, pa makar bio jedan sobičak. Da ne doživim sudbinu majke i sestre, da ne izgorim kao one…“, priča i sada se više na njegoovm licu ne vidi osmeh, već tuga s izgubljenim pogledom.
Možda će Dalibor Stojanović Tapi dobiti svoj sobičak, ali u njemu sigurno neće biti sam i taj sobičak nikada neće biti u njegovom vlasništvu.
„Tapi je lišen poslovne sposobnosti i on je naša velika briga dugi niz godina. Pokušavali smo da ga smestimo u neku ustanovu ali on nema ličnu dokumentaciju ili je ima ali je kod druga, a taj njegov drug nam pravi probleme“, priča za Jugmediu diplomirani psiholog Biljana Timić, stručni radnik u Službi za odrasle u Centru za socijalni rad u Leskovcu.
Tvrdi da Tapi prima socijalnu pomoć, da je Tapi drag čovek, da ne pravi probleme, da ne pije i ne drogira se, ali da ne sarađuje i da izbegava svaki vid intervencije centra.
„Jer, naučio je na nesputanu slobodu i na grad u kome je rođen“, priča ova službenica centra.
Mislili su da su, zapravo, rešili njegov slučaj kada su ga smestili kod hranitelja za odrasle u obližnjem Velikom Tranjanu još dok mu je majka bila živa, ali on je otuda nekoliko puta bežao.
„Sve činimo da mu obezbedimo topli kutak i redovne obroke. Planiramo Gadžin Han, tamo odakle neće moći da beži, no za to je potrebna kompletna medicinska dokumentacija“, naglašava Timić.
Na pitanje može li Tapi sam o sebi da brine i da eventualno od lokalne samouprave dobija neki sobičak, odgovora negativno i stavlja nam do znanja koju dijagnozu ima ovaj još nesazreli čovek sa blagim i mirnim pogledom.
„Moramo rešiti njegov problem kako znamo i umemo. Još teži slučaj je bio Dragan Cvetković pa sam uspela da ga smestim u dom. Sada nam je Tapi prioritet“, kaže i naglašava da njegova majka nije dozvoljava da se on odvaja od nje.
„Sada je ostao sam, pa se i mi bojimo za njega“, dodaje i priča da je Tapi jednom tražio da mu centar sredi pasoš kako bi otišao u inostranstvo.
No, kako se čini, teško će neko Tapija smestiti u zatvoren prostor.
„Ne idem ja nikud. Kakav dom. Ovaj centar Leskovca je moj dom. Mogu samo da me vežu i odvedu“, priča sad već ljuto ovaj tridesetdevetogodišnjk koji živi pod vedrim nebom i čiji život je obeležilo siromaštvo, beskućništvo i gladovanje.
Tapi je još mlad i snažan, pa možda, zaista, i ne oseća hladonoću dok spava u onom lokalu na, skoro, otvorenom prostoru. Ali šta će biti kad prođe decenija još. Jer u ranim pedesetim njegovoj majci Slavici je bilo hladno.
Kad nije imala gde, ložila je na podu, pa su goreli krovovi. U jednom takvom požaru život je izgubila sa 65 godina.
U nastavku pročitajte komentar o Tapiju i njegovoj porodici koji je ostavio Đura na našem portalu.
Slavicu znam skoro 40 godina. Ona jeste žena iz grada. Dok je njen suprug Šilja bio živ, i njen život je bio sasvim drugačiji.
Kao porodica su oduvek oskudevali, ali mislim da nikada nisu bili bukvalno gladni i smrznuti, kao što su to danas. Pokojni Šilja se bavio sakupljanjem sekundarnih sirovina, a kadgod je imao priliku, rmbačio je za nadnicu. Sećam se da je voleo da popije, ali nasilan nije bio nikada. Kako mi je odavno pričala moja draga pokojna teta Ljiljana koja ga je poznavala i pomagala oduvek, bio je jak i pošten čovek. Ni posle toga nikada nisam čuo da je Šilja ikada posegao za nečim tuđim.
Koliko se sećam, Slavica i Šilja su imali četvoro dece? Pamtim i da im je jedina devojčica izgorela ili se ugušila u požaru još kao beba, u kući u Niškoj ulici u kojoj su nekada živeli. Ta kuća je pripadala poznatoj leskovačkoj lekarki, ali je kasnije preko nje prošla ulica pa su iseljeni. Govorkalo se da je požar u trenutku roditeljske nepažnje, prouzrokovao njihov najstariji sin, poznat pod imenom Tapi koji je tada i sam bio dete.
Sećam se i da je Slavica neku godinu pred Šiljinu smrt, polomila nogu. Prelom nije lečila, pa je kost srasla pogrešno. Tako je od zdrave i jake žene postala težak invalid. Posle Šiljine smrti, nastupio je totalni sunovrat čitave porodice. Mislim da je jedan Tapijev mlađi brat, još kao dete zaglavio u popravnom domu. Za razliku od i dan-danas nedoraslog Tapija, taj je bio savršeno bistar. Nadam se da je živ i zdrav, i da mu je bolje nego što je njegovim najrođenijima.
O Tapiju neću ništa loše reći. Kao dete je bio umiljat i presladak. Iznosio je grdne džempere i pantalonice od moje mlađe sestre. Mnogi su ih pomagali. Bilo je to mnogo bolje vreme od današnjeg, i svi smo tada bili mnogo bolji ljudi. Tapiju sam poslednji put dao novac pre desetak godina. Rekao sam mu da kupi hleb i kafu i odnese majci. Video sam da je kupio cigarete. Otad se pravim da ga ne poznajem. Znam da to nije ni hrišćanski ni ljudski, ali ne želim više da saučestvujem u toj zlehudoj sudbini, niti da gajim lažan osećaj da nekome pomažem.
Njegovu majku nisam video već dugo. Iskreno, iznenađen sam da je uopšte živa. Pre tridesetak godina, bila je relativno mlada žena sa snažnim i vrednim mužem i gomilom malene dece. A onda se život i čitav svet sručio na nju, i jadnica već decenijama hoda po svojoj Golgoti. Ne znam šta bih više rekao o Slavici u ovo Veliko subotnje veče… Znam da nije jedina. Znam da to što je zadesilo nju, može zadesiti svakog od nas. Znam da smo u slučaju Slavice i svih drugih „Slavica“, svi mi zakazali kao ljudi, kao društvo i kao država. Znam da danas nije dobila paket, jer nema penziju pa je sistem ne vidi. Pa čak i da ga je dobila, šta bi jadnica sa njim? Treba sve to skuvati. A na čemu?
Oca Miroslava poznajem. Divan i energičan čovek koji mi je krstio najmlađe dete u Rudarskoj crkvi. Siguran sam da će učiniti sve što je u njegovoj moći, ali… I on je samo čovek, a Slavica je ipak problem sistema koji ne funkcioniše.
Sutradan je veliki praznik. Neka vam je srećan ljudi. A vi koji znate ovu adresu i kojima je blizu… odnesite neko jaje, sevap je. Ko što odavno reče najkrotkiji koji je živeo u ova naša „vučja“ vremena:
– Budimo ljudi!
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
