Dan državnosti Republike Srbije je danas, 15. februara, i to je jedan od najvažnijih držanih praznika, a ustanovljen je 2022. godine. Kao Dan državnosti uzet je dan kada je u Srbiji Miloša Obrenovića donet prvi Ustav u istoriji Srbije, jedan od najliberalnijih u Evropi, po ugledu na francusko zakonodavstvo.

Taj ustav, koji je trajao svega 55 dana, usvojen je na verskom prazniku Sretenje, pa je zato i dobio naziv – Sretenjski ustav, ali usvojen je na isti dan kada je započeo Prvi srpski ustanak 1804 .godine pod vođstvom Karađorđa Petrovića.

Inače, Ustav Knjažestva Srbije (Уставъ Княжества Сербїе),  donet je u Kragujevcu 1835. godine. Ustav je sastavio Dimitrije Davidović. Njime je izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti. Ta tri stuba i danas se, u 21.veku, međusobno često prepliću, nezkonito, naravno.

Dan državnosti se od 2012. praznuje dva dana – 15. i 16. februara.

Istoričari smatraju da jedan od najvažnijih delova ustava iz prve polovine 19.veka, onaj kojim su proklamovana prava i slobode građana, kao što su: neprikosnovenost ličnosti, nezavisnost sudstva i pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja, ravnopravnost građana, bez obzira na veru i nacionalnost. Dakle, sve ono za šta se i danas, posle 188 godina, borimo.

Iako je Sretenjski ustav donet od Velike narodne skupštine i zakletvom potvrđen od kneza Miloša Obrenovića, ustav je suspendovan nakon svega 55 dana pod pritiskom velikih feudalnih sila – Turske, Rusije i Austrije. Suspenziji se, kako su pojedini istoričari pisali, radovao samo kjnaz Miloš. Njome je načinjen veliki korak unazad.

Original jednog od najvrednijih pravnih akata iz novog veka na Balkanu, kojeg je povezao i ukoričio Gligorije Vozarović, čuva se u Arhivu Srbije.