Ratnik umire dva puta. Jednom kad ga pogodi kuršum, a drugi put kad ga zaborave potomci – podsetio je istoričar prof.dr Dejan Antić na sinoćnjem obeležavanju 107.godišnjice bitke na Moravi u Vlasotincu.
Ova bitka, koja je bila odstupnica srpskoj vojsci i Vrhovnoj komandi prilikom povlačenja prema Albaniji, nepravedno je zaboravljena, a značajna je koliko i one na Ceru i Kolubari, smatra stručna javnost.
„Posle brojnih poraza, u nekoliko nedelja teških borbi, istorija beleži da je bitka na Moravi jedina srpska pobeda u ratnoj 1915.godini. S obzirom na to da se bitka odvijala na širem potezu jugoistočne Srbije, ali i da su se glavne borbe vodile oko mosta na Moravi, u razgovoru sa istoričarem prof.dr Dejanom Antićem, dogovorili smo da pokrenemo obeležavanje godišnjice ove važne bitke, kako naša deca ne bi zaboravila sve žrtve koje su podnete da bi se izborila sloboda“, rekao je predsednik opštine Vlasotince Bratislav Petrović.
Bitka na Moravi je jedinstven primer u ratnoj istoriji, da su trupe, nakon toliko bitaka, teškoća i gubitaka krenule u protivofanzivu i ostvarile veliku pobedu. Baš zbog toga, naša je obaveza da počnemo da drugačije pamtimo ovakve bitke, dodao je Petrović.
Bitka na Moravi, Leskovački manevar ili Pustorečka bitka različiti su nazivi za kontraofanzivu srpske vojske protiv bugarskih okupatora. Borbe su vođene od sredine oktobra do kraja novembra duž Vlasine, Južne Morave, Jablanice i Puste reke. Pre nego je krenula u pobednički pohod, srpska vojska bila je iscrpljena i primorana na povlačenje.
„Zašto smo se večeras okupili u Vlasotincu? Ne slučajno. Ovde kod gložanskog mosta vođene su najkrvavije borbe protiv pripadnika Prve bugarske armije. Timočka divizija prvog poziva junački je branila most i na tom mestu poginulo je 49 srpskih vojnika. Obruč oko srpskih snaga se stezao. A morao je da se brani put koji vodi od Leskovca prema Kosovu. Onda je Stepa Stepanović naredio da se formira jedna manevarska grupa kako bi se odbranio put. Na čelu te grupe bio je pukovnik Ljubomir Milić, tadašnji komandant Moravske divizije drugog poziva. On je organizovao odbranu u bezizlaznoj situaciji. Izdao je naređenje o napadu 11.novembra. Bila je to velika pobeda i udžbenički primer herojstva i požrtvovanosti, koji su ti ljudi dali za svoj narod i državu“, podsetio je prof. dr Dejan Antić.
Komemorativni skup, na kome je marševe svirao Vojni orkestar iz Niša, a guslar Miljan Toković izveo pesmu Boj na Moravi, organizovali su opština Vlasotince i Udruženje potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije za jugoistočnu Srbiju.
Povelje zahvalnosti ispred udruženja prof. Antić uručio je predsedniku opštine Bratislavu Petroviću, potpredsedniku republičkog odbora ovog udruženja Veroljubu Trajkoviću i Vojnom orkestru iz Niša.
Skupu su prisustvovali i komandant Kopnene vojske Srbije general potpukovnik Milisav Simović, predstavnici Ministarstva odbrane, policije, predsednici i predstavnici susednih opština i grada Leskovca, predstavnici boračkih udruženja iz Vlasotinca i regiona, direktori škola, profesori istorije, učenici i ostali građani.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Velika zahvalnost prof.Antiću,koji s vremena na vreme,a zahvaljujući vašem portalu,uči nas o velikom herojstvu „južnjaka“ u Prvom svetskom ratu.
Na žalost,da li propagandom soc.režima ili našen nebrigom,postali smo „nesvesni“ značaja Velikog rata za Srbiju,gde poraženi austrijski kaplaari postaju generali,političari i biznismeni,a heroji rata postaju beznačajni.
Imam utisak da nam se ta istorija ponovila devedesetih,kada se je desila „deveta ofanziva“i oni poraženi koji su pobegli sa svojih ognjšta,naseliše Dedinje i postaše političke vodje,mafijaši i biznismeni.
Molim profesora Antića,ako pročita ovaj tekst,da mi da odgovor šta se je dešavalo sa srpskim vojnicima koji su „pali“ u bugarsko zarobljeništvo.Hvala.