Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i porodice, i obeležen je brojnim običajima, a neki od njih zadržali su i do današnjih dana na jugu Srbije čiji je osnovni smisao da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina.

Jedan od njih je i – položajnik, osoba koja tu prva uđe u kuću na najradosniji dan u godini, I koja treba da donese sreću, radost, zdravlje I uspeh celoj porodici. Taj običaj i dan-danas se zadržao na teritoriji grada Leskovca. Po običaju, položajnik je najčešće muško dete, ali ima I takozvanih taličnih ljudi, pa to može biti I odrasli muškaraca, ali neretko i žena.

Sve to najbolje je sažeto u narodnoj molitvi – zdravici koja se izgovara o Božiću: „Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!“

Božić je i dan kada se posvađani mire. Jedan od najlepših božićnih običaja je miroboženje – prilika da se zavađeni pozdrave i poljube govoreći „Mir božji, Hristos se rodi“, da se oni koji su u svađi izmire dakle, u ovo doba godine koje treba da bude vreme opšteg mirenja i praštanja.

Pre svitanja, 7. januara, na Božić, zvone sva zvona na pravoslavnih hramovima, objavljujući početak najveselijeg hrišćanskog praznika. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Verovanja vezana za Božić

Na Božić bi trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke. Voda koja se koristi za pranje suda u kojem je mešena česnica koristi se za zalivanje voćki, jer će tako bolje roditi, ili se, u gradskim uslovima, njome zaliva saksijsko cveće, da lepše cveta.

Testo koje ostane na rukama domaćice posle mešenja česnice takođe se stavlja na voćke, da bi dale više ploda. Negde su se zadržali i tragovi paganskih verovanja, pa se gata u plećku od pečenice – ako na kosti koja se izvuče iz pečenice ostane mesa, veruje se da će godina biti plodna. U okolini Niša zabeležen je običaj da se pre božićnog ručka svi ukućani istovremeno izuju, jer će se tako pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave brzo i lako teliti, ovce jagnjiti…

Na jugu Srbije veruje se da će momci i devojke koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika. Primetićete da su, svi do jednog, ovi običaji u slavu porodice i napretka. Zato – praštajte onima kojima je oproštaj potreban i provedite Božić sa onima koje volite, u miru i ljubavi.

Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na taj dan okuplja se cela porodica na svečani ručak, tako je bilo odvajkada, tako je I dnas. Neke porodice pre ručka lome česnicu u koju je domaćica prethodno stavila srbrnjak ili zlatnik, ali se na jugu Srbije to nikada nije radilo na Božić, već na Badnje veče.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana. Oni su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti arhiđakon Stefan. Takođe je običaj da se tokom trajanja Božića ne sklanja trpeza, niti čisti kuća. Takođe na Božić nikako ne treba preterati u hrani ili piću, niti ići u goste, jer je to porodični praznik. U goste tog dana treba zvati stare i nemoćne i njih ugostiti.