SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici (SPC) danas Svetog Dimitrija,a ovaj praznik koji je i česta slava u narodu je poznatiji kao Mitrovdan.
Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme cara Maksimilijana bio je antički komandant koji je ignorisao je carevo naređenje da progoni hrišćane i javno je propovedao hrišćanstvo, zbog čega je car naredio da ga bace u tamnicu gde je mučen i pogubljen.
Hrišćani su ga tajno su ga sahranili, a na mestu gde je sahranjen podignuta je velika crkva,koja je svojevrsni simbol grada,a Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Vlada verovanje da je nakon smrti Dimitrije i dalje bdeo nad Solunom i čuvao ga od prirodnih nepogoda, i danas se veruje da je čudotvorna snaga njegovih moštiju izlečila mnogobrojne bolesnike. Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi.
U srednjovekovnoj Srbiji, posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani.
(Kraj)iva
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Političarima je svaki dan Mitrovdan i oni ga slave masnu, a građani kao posnu slavu.
Слава Вам, јунаци!
08.новембра злосрећне 1915. године, штитећи оступницу приликом повлачења главнине српских снага, Краља, Генералштаба, Народне банке и избеглог народа пут Косова, а касније Албаније и Крфа, поручник пешадијског пука Владимир Лазаревић, родом из Алексинца, као заступник командира заштитнице српске војске, са својом четом и водником Милојем Мишковићем је штитио град на Ветерници, држећи положај на Хисару. После тешких борби са бугарском војском са истока и аустроугара са севера, главнина срских снага у повлачењу, прошла је кроз Лесковац, извукла се и кренула према Лебану. Поручник Лазаревић са својом четом бива опкопљен на Хисару са свих страна. Наређује воднику Мишковићу да се са остатком вода пробије кроз бугарске редове. Штитећи и њихов пробој из обруча остао је на положају само са два ордонансa. Пошто је остао и без муниције, последње бомбе је бацио на Бугаре. Лазаревић је погинуо изрешетан непријатељским мецима и избоден бајонетима. Водник Милоје се пробио са својим војницима кроз бугарске редове. Сви су се спасли захваљујући поручнику Лазаревићу, који је одлучио да се као узорни старешина жртвује за своје подређене. На Хисару су храбро погинули и Петар Марић, студент права из Београда и резервни водник 14. пука, и војник Новак Вукотић из Леца.
Не замерите, јунаци, браћо. Праштајте. Не знају Ваши праунуци и чукунунуци дела Ваша. Жртву. У школама су учили другу историју, величају туђе, а своје не смеју ни да спомену. Робујемо незнању и неистини, лажним вредностима и идолима.
Даће Бог, да следећи Митровдан обележимо Вама у част и славу, укрепљени у дела Ваша. Сложни и поносни на своје.
http://akademskikrug.rs/heroji-sa-hisara/
Predraže, srećan imendan