Danas je Sveti Georgije – Đurđevdan

SRPSKA Pravoslavna crkva i njen vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Za ovaj praznik se u narodu vezuje mnoštvo običaja koji uglavnom slave dolazak lepog vremena, jer  je Đurđevdan je na granici između zime i leta.

Sveti Georgije (275-303) je živeo u vreme cara Dioklecijana, velikog progonitelja pristalica hrišćanske vere. U dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna i  već tada je  odvažno je stupio pred imperatora i saopštio mu da je hrišćanin. Car Dioklecijan je osudio Georgija na okove, tamnicu i strašna mučenja koja nisu promenila njegova ubeđenja, posle čega je osuđen na smrt odsecanjem glave 303.godine.

Ovaj svetac na ikonama se predstavlja na konju kako kopljem probada strašnu aždaju, koja ilustruje   mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane.

Nakon njegove smrti zabeleženo je bezbroj čuda koja su se desila na grobu svetog Georgija, kažu da se često javlja u snu vernicima koji ga slave i traže njegovu pomoć.Inače Đurđevdan je jedna od najčešćih slava u Srba.

Ovaj praznik prate brojni običaji i uslovno rečeno magijske radnje koje imaju za cilj da zaštite zdravlje i utiču na plodnost .

Ranije su hrišćani verovali da ponoćno kupanje u vodi u kojoj se osim đurđevka i drugog prolećnog bilja nalazi i uskršnje takozvano jaje ima isceliteljsku moć. Danas u mnogim krajevima kupanje se svelo na umivanje za koje se veruje da čini lice svežim i lepim, kožu mekom i nežnom.

Đurđevdanu se smatra praznikom Roma i oni mu se najviše raduju. vaj praznik je u njihovoj istoriji vrlo bitan jer kraj zime za njih i njihov način života predstavljao je kraj mukama , pa prema njihovim erovanjima sveti Georgije ubija aždahu kao symbol hladnoće.  U romskim mahalama se na ovaj dan svira nadahnuto i iz sve snage, a opšte veselje traje do kraja praznika. Uoči praznika, Romi poseku mladu vrbu, okite je vencima i cvećem i pobodu u zemlju. Trudne žene stave neki deo svoje odeće ispod drveta i tu ga ostave da prenoći: ako sledećeg jutra nađu list tog drveta da leži na odeći, onda su sigurne da će imati lak porođaj. I naravno gotovo u svakoj kući se u oči praznika kolje jagnje, kao vid žrtve koja se prinosi svecu.

(Kraj)iva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar