SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, Ilinden, a ovaj svetac je u narodu poznat i kao Ilija Gromovni.Najstarije verovanje svodi se na zabranu rada u polju,kako je ne bi navukao gnev svetitelja.

Bogovidac, čudotvorac, revnitelj vere Božje, sveti Ilija bi rodom od plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega je prozvat Tesvićanin. Kad se Ilija rodi, otac njegova Savah vide angele Božje oko deteta, kako ognjem dete povijaju i plamen mu daju da jede.

To bi predznamenje Ilijinog plamenog karaktera i njegove bogodane sile ognjene. Svu mladost svoju proveo je u bogomisliju i molitvi, povlačeći se često u pustinju, da u tišini razmišlja i moli se. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju: on zatvori nebo, te ne bi kiše tri godine i šest meseci; spusti oganj s neba i zapali žrtvu Bogu svome, dok žrečevi Vaalovi to ne mogoše učiniti; svede kišu s neba molitvom svojom; čudesno umnoži brašno i ulje u kući udovice u Sarepti, i vaskrse joj umrlog sina, proreče Ahavu, da će mu psi krv lizati, i Jezavelji, da će je psi izesti, što se i dogodi; navodi se u crkvenim knjigama.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Mnogi Srbi Svetog Iliju proslavljaju kao kućnu slavu.