Tucindan je narodni praznik koji pada 5. januara, dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić.

Nekada se pečenica tukla – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.

Prema pisanjima episkopaa Nikolaj i protođakon Ljubomira Rankovića u knjizi „Srpske slave i verski običaji“ za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš.

Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime. Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu ne valja tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.

(Kraj)