Za razliku od drugih godina, ovaj praznik koji simoblizuje pobedu života nad smrću crkvene službe održavaju se bez prisustva vernika, jer su na snazi mere borbe protiv korona virusa, pa su vlasti u Srbiji odlučile da ne naprave izuzetak od zabrane kretanja. Zabrana kretanja za uskršnje praznike traje do utorka u 5 časova ujutro.

Vaskrsenje Hristovo u svetu, osim srpske, danas slavi i ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan broj Eskima koji žive na Aljasci, ali i pravoslavni vernici u Egiptu.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Ovo je prvi put u novijoj istoriji da najradosniji verski praznik slavimo u izolaciji sve s ciqem da bi sprečili širenje još virusa covid 19 za koga još uvek nema lek ni vakcina