Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas  obeležavaju Vidovdan i 636. godine od Kosovske bitke.  Ovaj praznik se obeležava kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara u Kosovskoj bici 1389. Godine. Iako je Vidovdan dan kada se Srbiji okupljaju i ujedinjuju, današnji Viovdan Srbi kojima je Srbija jedina domovina, dočekuje ga sa zembnjom od prolivanja srpske krvi na ulicama.

Boj na Kosovu odigrao se 28. juna 1389. na Gazimestanu. Ovaj istorijski događaj u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu ali predstavlja i prekretnicu u nacionalnoj istoriji posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjić.

Legenda kaže da je uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: “Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera”.

Kneza Lazara Srbi ne veličaju samo po  hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire, crkve  i druge zadužbine.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove. U Srbiji je Vidovdan državni praznik koji se radno obeležava.

Zašto se danas ne radujemo Vidovdanu? Zatro danas, kao i šest meseci već, mladost Srbije traži slobodu, onu slobodu za koju se borio Knez Lazar iako nas Turci ne napadaju? Zašto se su danas Srbi podeljeni kao nikada pose Drugog svetskog rata? Ko ih deli? Ko priziva građanski rat?