Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik Svetih četrdeset mučenika Sevastijskih, u narodu poznat kao Mladenci, koji se tradicionalno slave kao praznik mladih bračnih parova. Slave ih supružnici koji su se venčali u periodu između prošlih i ovogodišnjih Mladenaca.

Praznik nosi snažnu simboliku. U crkvenom smislu, posvećen je uspomeni na četrdeset mučenika koji su stradali za hrišćansku veru 320. godine, dok je u narodnoj tradiciji vezan za ljubav, slogu, trajanje braka i podršku mladima na početku zajedničkog života. U narodu se veruje da su Mladenci dan kada se mladom paru upućuju dobre želje za dug i skladan brak.

Običaji vezani za ovaj praznik razlikuju se od kraja do kraja, ali je jedno gotovo svuda isto – mese se mladenčići, mali kolači od pšeničnog brašna, najčešće njih 40, u čast četrdeset mučenika. Oni se premazuju medom i nude gostima kao simbol dugog, srećnog i slatkog bračnog života. Upravo su mladenčići najprepoznatljiviji znak ovog praznika.

Na Mladence mladi bračni parovi u svom domu dočekuju rodbinu, prijatelje i komšije, a gosti im donose poklone za kuću i domaćinstvo, kao vid pomoći i podrške na početku bračnog života. U tradicionalnoj kulturi, taj dolazak gostiju imao je i šire značenje – zajednica na taj način prihvata i potvrđuje novu porodicu.

Pošto Mladenci uvek padaju u vreme Vaskršnjeg posta, trpeza je posna. U pojedinim krajevima zadržana su i stara narodna verovanja, pa se tog dana vodi računa da u kući vlada mir, da među supružnicima nema svađe i da atmosfera bude radosna, jer se verovalo da to može da utiče na budući bračni život.

Upravo zato Mladenci nisu samo verski praznik, već i dan koji spaja veru, običaje i porodični život – praznik mladosti, zajedništva i nade da će brak trajati u slozi, ljubavi i poštovanju.