Manifestaciju „Dani polja“ koju je u ataru sela Pavlovac kod Vranja, na oglednoj parceli kukuruza, organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba poljoprivrednici iz okolnih mesta iskoritili su da se susretnu sa poljoprivrednim stučnjacima, zastupnicima semenskih kuća i proizvođača zaštitnih sredstava da čuju nešto novo i razmene iskustva stečena između berbe i setve.

Nada lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo, je istakla da su poljoprivredni proizvođači na ovom oglednom polju mogli da vide nove hibride iz FAO grupe zrenja od 300 do 700, kakvog su kvaliteta i na kom rastojanju su zasejani. Ove godine najbolje rezultate u Pčinjskom okrugu dali su upravo  hibridi iz FAO grupe zrenja 400 do 500 što se moglo videti i na ovom oglednom polju.

Unosni hibridi

„Ovde su naši ratari u prilici da se susretnu sa hibridima koji na aluvijalnom zemljištu mogu dati preko 11 tona prinosa kukuruza po hektaru. To su merkantilni hibridi kukuruza i oni nisu za silažu. Na ovom oglednom polju primenili smo i osnovnu agrotehniku. Bačeno je 30 tona stajnjaka po hektaru i veštačko đubrivo tri šesnaestice. I ove godine smo u proizvodnji kukuruza primenjivali nova đubriva. Radili smo i uobičajenu zaštitu posle setve i primenili korenovu zaštitu,a u prihrani smo koristili folijarna đubriva. Na ovoj oglednoj površini očekujemo od 9 do 10 tona roda po hektaru. Sva saznanja do kojih smo ovde došli prezentovaćemo Ministarstvu poljoprivrede kao i našim proizvođačima za koje ćemo u narednom perodu organizovati zimske škole. To je veoma važno zbog toga što naši ratari seju kukuruz na malim površinama od kojih uvek očekuju najbolji rod“, istakla je Lazović Đoković.

Dragan Tomić, regionalni menadžer za Srbiju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, ratarima je prezentovao nekoliko novih hibrida kukuruza proizvedenih u ovom institutu.

Prema njegovim rečima hibrid 3023 ima liderslu poziciju u FAO grupi zrenja 300. Neprikosnoven je i u prinosima i nema konkurenciju među hibridima iz FAO grupe 400. Slične karakteristike ima i hibrid 4024 iz FAO grupe 400 i hibrid 5072 iz FAO grupe zrenja 500. On očekuje da će ubuduće hibridom 5072 biti sejane veće površine jer je on podjednako dobar za silažu i zrno.

Navodnjavanjem do visokih prinosa

Pozitivno iskustvo sa NS-ovim hibridima ove godine imao je i uspešni poljoprivredni proizvođač iz Korbevca Goran Tasić. On je ove godine kukuruzom NS 6010 i AS 72 zasejao na oko dva hektara gde rod,prema njegovim procenama, neće biti manji od 8 do 10 tona. Ovako visoke prinose u godini, kada pet meseci nije palo valjane kiše, on je ostvario navodnjavanjem.

Zahvaljujući navodnjavanju i Dejan Ivanović iz Moštanice će ove godine ostvariti prinos kukuruza koji će se kretati od 13 do 15 tona po hektaru i to hibridiom iz FAO grupe zrenja od 300 do 500.

To, međutim, nije pošlo za rukom Rakovčanima Miletu Nedeljkoviću i njegovom komšiji Draganu Nakiću. Oni su ove godine svoje površine kukuruzom zasejali zemunpoljskim hibridima 640, 704, 444, 500, 560, 600, 606 i 780. Njihov kukuruz koji se nalazi na smoničavom zemljištu suša je već obrala. Kukuruz koji se nalazi na njivama pored Morave će brati i tu očekuju prinose koji će se kretati do četiri tone po hektaru. Tokom setve, rasta i razvoja kukuruza oni su primenili celokupnu agrotehniku, ali im je suša pomrsila konce.

Ratari koji su učestvovali na ovoj poljoprivrednoj manifestaciji po prvi put su imali prilike da zajedno sa poljoprivrednim stručnjacima razgledaju i izložbu povrtarskih proizvoda koju su priredili istaknuti povrtari iz vranjskog kraja.