Dugo je Danica Dimitrov iz sela Ribince, kod Vranja, nagovarala svog supruga Radeta da počnu da se bave pčelarstvom. On se stalno opirao tome govoreći da su prezauzeti drugim poslovima. Ona, međutim, nije odustajala od svoje zamisli pa mu je svoju želju ponovo saopštila kada su oboje izašli u penziju, naglasivši da ovim poslom mogu u potpunosti da upotpune višak svog slobodnog vremena.

Shvativši da je njegova supruga u pravu Rade je pristao da kupe nekoliko košnica i počnu da se bave pčelarstvom uprkos tome što gotovo ništa nisu znali o uzgoju pčela. Imajući to u vidu hrabro su se upustili u ovaj posao i na pčelinjaku od iskusnih pčelara učili kako se to radi. Znanje su upotpunjavali i čitanjem literature, a ono što su naučili primenjivali su u svom pčelinjaku.

Zahvaljujući tome oni su vrlo brzo uvećavali svoja pčelinja društva tako da sada brinu o šezdeset. Iako brinu o tako velikom pčelinjaku njih dvoje se uvek potrude da im nikada ništa ne zafali. Potrudili su se i da pčele stalno imaju čistu vodu za piće. Odu zajedno i do reke Morave, koja se nalazi u blizini njihove kuće da provere da li pčele i tamo mogu nesmetano da piju vodu.

Danica i Rade su pred zazimljavanje pčela otvorili i pregledali svaku košnicu sa ciljem da vide koliko meda imaju na zalihama za zimu. Čim su videli da im to neće biti dovoljno oni su odmah kupili 600 kilograma šećera kako bi gustim sirupom, koji su napravili od njega, prihranili svoje pčele.

“Da bi pčele mogle zimi da se prehrane u svakoj košnici mora da imaju od 12 do 15 kilograma sirupa”, ističe ovo dvoje supružnika.

Bagremova paša podbacila

Kažu da je i ova godina loše počela za pčelare i da bagremovu pašu praktično nisu ni imali zbog lošeg vremena.

“Bagrem nije medio zato što su noći usled učestalih kiša bile hladne, a to se dešava kada temperature padnu ispod 15 Celzijusovih stpeni. Da su noći u vreme cvetanja bagrema bile tople i bez kiše imali bismo bagremovu pašu u izobilju”, kaže Rade.

Zbog toga je on sa svojom suprugom pčele preselio na obližnju planinu, u selo Nastavce, nadajući se boljoj bagremovoj paši. Nažalost i tamo bagrem nije medio pa su bili prinuđeni da pčele premeste na livadu kako bi u vreme cvetanja majčine dušice mogle da prikupe med.

Zbog kišnog i hladnog proleća pčele, prema njihovim rečima, nisu mogle da se dobro razvijaju zato što nisu izlazile i unosile hranu. Stare pčele su umirale, a novih nije bilo jer matica nije htela da polaže jaja zbog slabog unosa hrane.

“Dešavalo se da mi neke uginu od hladnoće iako sam ih redovno prihranjivao. U takvim uslovima veoma često dolazi i do razvoja bolesti u pčelinjaku, ali toga kod mene nije bilo jer sam preduzeo sve preventivne mere”, priča Rade.

Kad god se nađu njegove pčele u ovakvoj situaciji bračni par Dimitrov nikada ne škrtari sa prihranom. Zbog toga su njihove pčele uvek u dobroj kondiciji.

Ovo dvoje iskusnih pčelara kaže da prodaja meda u njihovom kraju ide slabo zato što se med, zbog njegove visoke cene, smatra luksuzom. U želji da što pre dođu do kupaca oni su se učlanili i u SPOS.

Ljudi iz ove organizacije su prošle godine uzorkovali njihov med, ali do otkupa nije došlo.

“Otkupna cena meda na veliko iznosi 4,5 evra. Nama se uopšte ne isplati da im prodamo med za toliko malo para.”, kaže Rade i ističe da je to toliko ponižavajuće za pčelare ako se ima u vidu da je cena meda samo pre dve godine iznosila 7,5 evra, a da je umeđuvremenu sve drastično poskupelo.

Nadležni bi, prema njegovim rečima, mnogo toga trebali da promene u ovoj oblasti, a to mogu samo u neposrednom kontaktu sa proizvođačima kako bi od njih čuli sa kojim problemima se suočavaju, i koliko su ugroženi pojavom lažnog meda na tržištu.