KURŠUMLIJA – Iz Uneska je nedavno u Đavolju varoš stiglo pismo u kome se kaže da bi ovo čudo prirode bilo zaštićeno na svetskom nivou ako bi država Srbija i AD “Planinka”, koja njome gazduje, izgradili novu infrastruturu i sistem zaštite prirode.

„Kada budemo izgradili prilazne puteve, poboljšali prohodnost i zaštitu, Đavolja varoš može da uđe u registar zaštićenih svetskih dobara – kaže nam Branko Stević, domaćin u ovom rezervatu kamenih đavola.

Poslednjih godina Varoš je posetilo više od 100.000 turista, najviše iz Bugarske, Poljske, Amerike, Australije, Emirata, Rusije i, naravno, Srbije. Pored legendarne priče o bratu i sestri koje je nečastivi zaveo, a Bog spasao od đavolje ljubavi, turisti se sve više interesuju za nove male đavole, koji su se pojavili na istočnoj strani Varoši.

„U Paklenoj jaruzi izrasli su petorica malih đavola – otkriva vodič Branko Stević. – Visoki su po dva metra i dalje rastu.

Erozija planine Radan, teške kiše i sneg u grupi od desetak kamenih kula stvorili su pet čvrstih glavutaka žute boje, sa širokim postoljem umesto nogu. Četiri mlade kule, koje nemaju kamenu kapu streme šiljato prema nebu nezaštićene od novih padavina i vetrova. Peta kula, koja ima crni kamen, za koji niko ne zna kako je fizički stavljen na ovaj glavutak, deluje stameno.

„Kako od petorice malih đavola samo jedan ima ovu kamenu kapu, ostala četvorica će zbog erozije da se okrune i nestanu. A samo jedan će da ostane i postane 203. stanovnik Đavolje varoši – priča naš domaćin.

Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini u blizini Prolom banje. Na površini od 62 hektara je 202 zemljanih glavutaka ili kula na čijim vrhovima se nalaze kamene kape. Visoke su od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri. Smešteni su na vrhu doline Crvene reke, na ogoljenom žutoj uzvišici, gde se, kada vetrovi duvaju, čuje snažan huk za koji narod priča da je glas đavola.

„Đavolja varoš je danas jedan od najpoznatijih prirodnih spomenika ove vrste u Evropi. I tokom ovih letnjih vrućina imamo dosta posetilaca – priča pomalo zadihano naš vodič, koji dnevno i po trideset puta izađe na vrh Đavolje varoši.

Mnogi turisti pristigli su sa članovima svojih porodica. Deca daju različita imena okamenjenim đavolima ili kvase bose noge u planinskom potoku. Oni iskusniji ne prelaze u jednom cugu glavnu ulicu varoši, dugu 800 metara, već šetaju kroz šumu i odmaraju se. A na samom vrhu đavolskog kamenog grada sede i posmatraju izvajane likove.

Varoš privlači i sa svoja dva izvora jako kisele vode. Đavolja voda je hladan i ekstremno kiseli potok u Đavoljoj jaruzi. A Crveno vrelo je izvor sa nižom mineralizacijom vode. Narod ih smatra izuzetno lekovitom.

„Mistika Đavole varoši se neprestano širi. Poslednjih godina naši posetioci su otkrili da su posle boravka u varoši puni pozitivne energije, čili i veseli, kao da su se podmladili. Neki od njih su nam priznali da osećaju magnetizam planine Radan i tražili su da prenoće na kamenim pločama ispred crkve Svete Petke – otkriva Brano.

“Hodala sam tri dana bosa po kamenju Đavolje varoši i povratila ravnotežu organizma i psihe” – napisala je jedna žena iz Nemačke.

Da je priča o magnetnom delovanju planine i varoši tačna,pokazuje i mali eksperiment sa mobilnim telefonima, laptop kompjuterima i kompasima, koji kod Crvenog vrela gube signal i prestaju da rade.

U Knjizi utisaka piše da je ovo “čarobna varoš u kojoj se ne bojim đavola”, ili da je ovo “čudna šuma puna kamenih đavola, drveća koje liči na slona, stabala sa šupljom kućom i stena koje liče na profil umornog rudara”.

Đavolja varoš je duga jedan kilometar. Stavljena je pod zaštitu države 1959. godine, a 1995. je proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja. U varoši se nalaze okna saskih rudnika iz 13. veka i crkva Sveta Petka.

Tokom noćnih poseta turista zemljane kule osvetljene su po tehnologiji led dioda sa 28 različitih boja. Tada Varoš liči na veliku diskoteku.

(Kraj)

IZVOR : Večernje Novosti