Tema prve od dve javne debate bila je stanje u kulturi u Nišu s posebnom osvrtom nred Niša, Džez festival Nišvil, s pitanjem koje je prožimalo raspravo – kome smeta „Nišvil“ i ocena da je kultura u tom gradu uvek „trinaesto prase“.

U deobati su učestvovali odbornik Miodrag Stanković, profesor Zoran Jovanović, književnik i predsednik Saveta za kulturu Grada Niša Dejan Stojiljković, aktivistkinja i radnica u kulturi Marija Peternel, muzičar i član UO Beogradskog Džez festivala Dejan Ilijić i privrednik i klavijaturista grupe “Moba” Miša Pavlović.

“Podneo sam odborničku inicijativu kojom tražim da se rebalansom budžeta obezbedi 6 miliona dinara i vrati organizatorima Nišvila, kao i da se budžetom za narednu godinu predvide veća sredstva za ovaj festival. Nišvilu je mesto u Nišu jer se tu održava skoro 30 godina, nije ga slučajno britanski Guardian svrstao u top 10 evropskih džez festivala”, istakao je Stanković, koji je ujedno bio i moderator debate.

On smatra da je najava odlaska Nišvil džez festivala iz grada posledica nebrige države, Ministarstva turizma i gradske vlasti.

“Pitanje koje se nameće svima nama na debati je, da li Nišvil posle 28 godina postojanja treba da ostane javna gradska manifestacija i zašto”, rekao je Stanković.

Književnik Dejan Stojiljković kaže da je ključni problem to što kultura deli sudbinu društva.

“U našem društvu je uvrežen stav da je kultura luksuz i to je jedan od razloga zašto je stanje u niškoj kulturi alarmantno. Nišvil je najznačajnija manifestacija, značajniji je trenutno i od Filmskih susreta. Napadali su me kada sam rekao da Nisomnija treba da se ukine i da se novac preusmeri Nišvilu. Nišvil na sebe preuzima ulogu organizatora mnogih kulturnih programa”, podseća Stojiljković i dodaje:

“Kultura je uvek trinaesto prase”.

Profesor Zoran Jovanović istakao je da nam je džez potreban zbog divne pozitivne energije, jer, kako je pojasnio, muzika na ljude deluje kao miris i dodir. Citirajući Platona, on je rekao da “kada se promeni muzika u društvu to treba da izazove paniku.”

“Nama su se devedestih desile strašne stvari, ali ako pogledate tada se promenila i muzika, mi smo iz roka ušli u turbo folk. Džez smeta onima koji bi želeli da nas uniformišu, jer je lako manipulisati uniformisanim čovekom”, pojasnio je Jovanović.

Dejan Ilijić , pijanista sastava Eyot istakao je da je Nišvil je zajedno sa gradom napredovao i da je najveći deo budžeta iz grada.

“Meni ovo više liči na porodičnu svađu. Nišvil je i u edukativnom smislu imao veliku ulogu, samim tim što je omogućio mladima da komuniciraju sa ljudima koji su stvarali svetsku džez scenu”, naglasio je Ilijić.

Prema rečima privrednika i klavijaturiste grupe Moba, Miše Pavlovića, došli smo u situaciju da diskutujemo o tome da li je svetski brend potreban Nišu.

“Taj Nišvil napuni ovaj grad, prema mojim saznanjima oko 16.000 ljudi je spavalo ovde samo u prvoj polovini avgusta”, rekao je on.

Radnica u kulturi, Marija Peternel naglasila je da su festivali bitni jer povećavaju vidljivost, utiču na decentralizaciju, jačaju resurse I autentičnost

“Mislim da bi festivali trebali samo da se unapređuju i da se stvara ambijent za stvaranje novih festivala, ne da se gase”, zaključila je ona.

U debati su uzeli učešće bivši gradonačelnik Grada Niša i bivši premijer Srbije Zoran Živković, bivši zamenik gradonačelnika Grada Niša i predsednik UO Nišvil džez festivala Dejan Rajičić, nekadašnji predsednik Gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković, kao i Pavlina Mihajlenko načelnica Gradske uprave za društvene delatnosti Grada Niša.