Da li je realno da na ovom minisu deca uopšte nemaju grejanje u školi, da uče u jaknama, da kući dolaze prehlađena, a da se profesori malo zagreju na pećku i da li je normalno da se o tome ćuti?

Ovo pitanje postavila je danas jedna od majki učenika koji pohađa Poljoprivrednu školu u Leskovcu, a slične poruke stižu JuGmedii i iz ostalih škola koje imaju sopstvene toplane.

Direktor ove škole sa oko 140 učenika Dalibor Jovanović kaže da nije baš tako kako piše majka, da ima grejanja, ali da je vrlo slabo.

“Ugalj je vrlo lošeg kvaliteta. Tri ložača su obučena da rukuju kotlom, danonoćno grejemo, ali su radijatori mlaki”, objašnjava direktor.

Sličan problem ima i Osnovna škola “Petar Tasić”, čiji se direktor jutros žalio Odeljenju za društvene delatnosti grada Leskovca, žale se i učenici Hemijsko-tehnološke škole na poluhladne učionice, a žalbe stižu iz Škole za tekstil i dizajn, čiji direktor Bojan Stevanović negira tvrdnju roditelja u učenika.

“Mi smo imali problem dva dana kada su učinioce bile hladne ali to je bilo na minus 13 stepni. Ponedeljkom jeste malo hladnije jer se škola vikendom ne greje, a škola je velika, prozori stari, teško ju je zagrejati. Taj problem biće rešen kada se izvrši energetska efikasnost s obzirom da smo ušli u program”, objašnjava direktor.

Međutim, svi oni žale se na loš kvalitet uglja, a reč je o “soko” kockama, koje škole već šest godina nabavljaju centralizovano preko javnih gradskih nabavaki od niške firme Monicom d.o.o.,koja je u sklopu kompanije “Mladost” iz Leskovca.

Iako smo direktoru Monicoma u Leskovcu poslali poruku s obrazloženjem zašto želimo da se čujemo, on je odgovorio da je na sastanku. Međutim, jedan od direktora objašnjava o kakvom se uglju radi.

“Ranije je taj ugalj goreo kao barut. Čist. Sada tinja, kao da je vlažan, kao da je “žlj” kategorije. Nisam u stanju da objasnim”, priča uz napomenu da mu ne pominjemo ime.

O lošem kvalitetu uglja govore i u Društvenim delatnostima.

“Nije problem samo kod nas, već u celoj Srbiji”, kaže Aleksandra Stojiljković, zadužena za energetiku pri Društvenim delatnostima i objašnja da se nabavka vrši u kolubarskim rudnicima.

“Jeste da je nabavka centralizovana samo da bi se školama olakšao posao. Ali direktori, koji sklapaju ugovor s dobavljačem, mogu da promene dobavljača”, dodaje.

Ostale srednje i osnovne škole u gradskom leskovačkom jezgru povezane su na daljinsko grejanje JP Toplane, pa nemaju problema, a osnovne škole “Kosta Stamenković” i “Vuk Karadžić” koriste mazut, ovi drugi zajedno sa Tehničkom školom “Rade Metalac”, odakle su takođe stizale primedbe na grejanje na početku drugog polugođa.

“Deca u Poljoprivrednoj školi su humanitarci. Sada njima treba pomoć i ja molim da se ovoj školi i našoj deci pomogne”, apeluje majka s početka ovog teksta.