Kasno je posle podne kada ulazimo u prostorije Odeljenja pedijatrije Doma zdravlja Vladičin Han. Tek po koji mali pacijent s majkom ili tatom, a u vazduhu se osećaju sredstva za dezinfekciju. Pedijatar Danijela Dimitrijević je završila sa pregledom malog dečaka i ispraćajući ga poziva nas da uđemo. Nosi masku na licu, a na maske smo već zaboravili, pa odmah pitamo – zašto maska?

I dok izgovara prvu rečenicu shvatamo da je prehlađena ili da je u pitanju virus jer govori promuklim glasom.

„Uvek nosim masku dok radim, posebno poslednjih meseci, ali ovoga puta nisam uspela da izbegnem virus“, priča uz smeh, a nas zanima kako je prošla u vreme korone.

Kaže da su od četiri lekara i 7 do 8 medicinskih sestara na Odeljenju pediajtrije, jedino ona i jedna sestra ostale zdrave sve vreme, da je primila rusku vakcinu i da ni danas ne oseća nikave posledice. To posebno naglašava, s obzirom da se svaka bolest pripisuje vakcinaciji protiv korona virusa.

Opština Vladičin Han sa 17.597 stanovnika, po poslednjem popisu, je mala opština i zato ima samo Dom zdravlja i dve ambulante, i četvoro lekara sa specijalizovanom pedijatrijom. U prethodnoj anketi, pacijenti su se Jugmedii najviše hvalili na stručnost doktorke Danijele, koja je specijalizirala pedijatriju pre 8 godina, a pre toga na tom odeljenju radila 10 godina kao lekar opšte prakse.

“Mislim da smo svi dobri i iskusni lekari. Koliko je dobro što ste u maloj sredini svoj na svome, toliko ponekada zna da bude i loše. Jer mi se svi međusobno znamo, pa ako jednom ne učinite po želji, onda vas otpišu, precrtaju. To su mane male sredine, ali mnogo više je prednosti”, priča doktorka koja je osnovne studije i specijalizaciju završila u Nišu.

Iako je reč o maloj sredini, pacijenata je, naglašava, sve više, u proseku dnevno 30 po lekaru.

“Deca su nam bolesna. Neprikidno pod virusima. Ranije se znalo da je leto sezona stomačnih virisa, a sada, zadnjih nekoliko godina, nema pravila. Neprestano stomačni virisi, kijavice, prehlade, grip i sve u krug. Ovog meseca, mislim da je bilo više dece sa  stomačnim virusuom nego sa temperaturama i infekcijama slične gripu”, konstatuje doktorka Danijela i dodaje da je loša ishrana dece takođe veliki problem.

Kao i svakog lekara koji radi sa bebama ili sa decom, posebno je osetljiva na činjenicu da se i u Hanu smanjuje broj dece i mladih.

„Iz godine u godinu nam se smanjuje broj dece jer mladi  koji odu da studiraju retko se vraćaju. Evo, bliži se kraj godine, a mi imamo samo 120 rođenih beba. Ranije je bilo 250“, komentariše.

Ni Danijela Dimitrijević nije baš bila načisto s tim da li će se vratiti u rodnu varoš posle studija ili ostati u Nišu, ili krenuti dalje. Međutim, mesta je bilo samo u malim sredinama.

„Kada sam završila oktobra 2001. godine, svi su bili na biroima. Jedino je po malim mestima  bilo mesta za lekare. Sećam se da je moja koleginica čekala na radno mesto u Nišu pet godina. Onda ništa drugo nije preostalo nego da se vratim u Han, odkale mi je i pokojni suprug. Tada je nedostajao jedan lekar na pediajtriji i odmah sam počela da radim”.

Kao i većina studenata, i ona je želela da bude internista, međutim, rad sa malim pacijentima je zavolela, pa se odlučila da specijalizira pedijatriju.

“I ne kajem se. Da moram iz početka, ponovo bih isto uradila”, kaže.

Danijela ima dvoje dece, ćerku koja je na farmaciji i sina koji je učenik Gimnazije u Nišu, a u Niš je otišao zbog košarke.

“Pripadam onoj generaciji koja je prošla kroz inflaciju, nestašicu hrane, bombardovanje i svega ostalog, pa se sada trudim da deci budem, nažalost, i majka i otac”, kaže jednog momenta tokom razgovora.

Ipak, dodaje, svaka lična briga mora da se ostavi negde, u nekoj komori, dok se radi sa pacijentima, jer lekari u domovima zdravlja su prvi kod kojih pacijent stigne. Zato dijagnoza mora da bude valjana.

“One sa težim simtomima šaljemo ponajviše u Zdravstveni centar Vranje jer njihova radiologija i laboratorija rade 24 sata dnevno, dok naša laboratorija samo u prvoj smeni”, dodaje.