Mala školska zgrada i velika topla učionica u isturenom četvrogodišnjem odeljenju OŠ „Gornja Jablanica“ u selu Negosavlje podno varoši Medveđa ima samo 8 učenika koje uči, ali i vaspitava, učiteljica Jasmina Kostić, prosvetni radnik koja priču o eventualnom nasilju u školi počinje konstatacijom da deca ne snose odgovornost.

U ovoj učionici, koja je pre podne vrtić sa šestore dece, nema vršnjačkog nasilja u smislu fizičkog zlostavljanja, ali kao i svuda ima čarki, ljubomore, sujete, ogovaranja, ponekada se čuju ružne reči, ponekada se deca guraju, ali baš na tom mestu, baš u osnovnim školama postavljaju se temelji za ponašanje u višim razredima, pa dalje kroz život.

„Deca su ogledalo, pre svega, roditelja, pa onda i nastavnika. I zato trebamo da se menjamo mi, da radimo na sebi, kako bi njima pružili pozitivne primere“, kaže učiteljica, koja je pre Negosavlja, gde predaje 10 godina, sticala iskustva po seoskim školama, od Bučumeta, preko Crnog Vrha do Tulara.

„Ako promenimo sebe kao predavače, ni mi sami nećemo biti na udaru učenika“

Ona u Negosavlju ima 3 učenika u prvom, u drugom nema ni jednog, dva u trećem i tri učenika u četvrtom razredu.

Pitamo je kako usklađuje nastavu, odgovara da je probelem u mešovitim razredima problem samo za početnike i da takva škola ima prednosti i mane.

„Kao početniku bilo mi je teško, veliki izazov i težak zadatak, ali s protokom vremena shvatila sam da nije stvar u tome koliko ima razreda, nego kako ja pristupam učenicima i kako shvatam posao“, kaže.

Nastavi pristupa kao jednom razredu.

„Jer mi imamo pravo da neke nastavne jedinice ujednačimo, samo postoje niži i viši novo. Kada, na primer, radimo prirodu i društvo, obrazlažemo sve, pa ova mlađa deca uče od starijih, pa kada dođu u starije razrede već im je mnogo toga poznato, a ovi obnavljaju iz mlađih razreda. Kada je u pitanju matematika sve je to isto – sabiranje i oduzimanje, samo sa većim brojevima, radnje su iste“, kaže učiteljica Jasmina Kostić.

Ovde, veli, nema fizičkog nasilja jer je reč o osnovcima, a kada naiđe problem rešava se tako što se najpre razgovara sa svim učenicima.

„Da bi učitelj ili nastavnik suptilno rešio takav problem, predavač koji ima i funkciju vaspitača, najpre mora da radi na sebi. A ja godinama radim na sebi, menjam sebe, jer deca su uvek ista, tako što veoma mnogo čitam. Ukoliko se desi neka veća svađa, nešto što ne priliči školi, sve prekidam i održim vanrednu odeljensku zajednicu. Pričamo mnogo. Ne napadam decu nego govorimo o tom problemu, s ciljem da nađemo rešenje, da postavimo svi zajedno problem, da mi svi kažu kako oni vide rešenje problema. I onda oni navode neke primere, prosto ih podstičem da razmišljaju. Tako zajedno dođemo do rešenja. Jedino ako ne uspemo da na taj način rešimo problem, ja se obrtaim roditelju deteta, ili roditeljima ako je reč o više dece“, objašnjava učiteljica.

„Uporno kod dece razvijam osećaj za toleranciju“

Negosavlje nije malo selo i ova škola nekada je imala desetostruko veći broj učenika. Međutim, većina roditelja se danas odlučuje da svoju decu upisuje u Medveđi smatrajući, možda, da će na taj način dobiti bolje obrazovanje.

„Roditelji imaju pravo na izbor. Ipak, smatram da roditelji koji ovde upišu dete ne greše. Jer, malo nas je, ja imam vremena da se svakom detetu maksimalno posvetim, znam svaku porodicu lično tako da vrlo lako ostvarim kontakte“, objašnjava učiteljica.

Taj lični i pravovremeni kontakt s roditeljima je od velike važnosti ne samo kada su u pitanju ocene, generalno uspeh, već i kada dođe do svađe dece.

„Ne mogu da kažem da naše mališane i na njihovo ponašanje utiče televizija kao na malo stariju decu, jer ovi su još u fazi crtaća, ali su me godine rada naučile da mogu da tvrdim da vaspitanje ili nevaspitanje polazi iz kuće, da rodni dom daje osnovicu. Deca su preslikani roditelji. Koje gestove ima roditelj i šta roditelj govori, tako se i dete ponaša. Zato ja dete ne maltretiram, nema potrebe. Mogu samo roditelju da skrenem pažnju. Ko je savestan roditelj, radiće na sebi, a ko nije on će i dalje tako da se ponaša, što će nastaviti da se odražava na učenika“, zaključuje učiteljica.

Naredne godine će se broj učenika u ovom isturenom odeljenju smanjiti, nažalost.