Dorodicu Božić čine samohrana majka Ivana, maltene nepokretna baka Zorica, kao i braća Andrija (10), Stefan (9) i Milan (8) koje smo upoznali dok su radili domaće zadatke, jedan na podu, drugi za stolom, treći na krevetu. Njihov dom u selu Lece kod Medveđe je rudnički objekat preuređen za stanovanje, a koji je toliko malen da je bukvalno nezgodno okrenuti se ili mimoići s nekim.

„Ovo smo dobili na korišćenje jer nemamo gde drugde. To su nekad bile garaže za kamione koji odvoze rudu. Još 2000. godine je otpisano za rušenje, ali eto mi tu živimo. Nažalost, stanje je dosta loše jer su grede popucale i plafon je ulegao. Svakodnevno me je strah za decu, posebno kad napada sneg”, kaže Ivana, skromna žena blagog pogleda na čija pleća je palo zaista mnogo toga, piše sajt Srbi za Srbe.

Osim brige o domaćinstvu, jedva pokretnoj majci s ozbiljno natečenim nogama i tri školarca, Ivana, nažalost, muku muči sa zglobovima, kostima i hrskavicom. Operisala je i tumor. Iako je stalno prinuđena čak i drva da seče, ne bi smela ništa teže da podiže. Posla za nju, kao i za većinu ljudi u tom kraju, nema, iako su njeni dečaci stub opstanka seoske škole. Snagu pronalazi u deci i veri u Boga.

„Nama je vera pokretač svega. Da nema nje ne bismo ni mi postojali, ne bi ničega bilo. Decu učim da budu dobri i pošteni ljudi, da se mole i da za svaki sekund u životu zahvaljuju Gospodu Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici i svim svecima. Volela bih jednom da ih odvedem i u neki manastir. Nadam se da će pomoći ljudi dobrog srca”, dodaje Ivana, čiji je nekadašnji suprug svojevremeno učestvovao u ratu za očuvanje Republike Srpske i odbranu Kosova i Metohije, odakle je jedva izvukao živu glavu, što je ostavilo psihičke i druge posledice.

Dugačak je spisak problema sa kojima se Božići još suočavaju. Slaba struja i njeni česti nestanci, jaka vlaga, spavanje na maltene golim daskama od dva raspala i spojena kreveta po kojima se poređaju ko sardine i iznad kojih prokišnjava, kupanje u šupi, povremene poplave… Za taksi do Medveđe i nazad potrebno im je 2.000 dinara, što su prinuđeni da plaćaju od svojih preskromnih primanja kad god deca moraju poći kod lekara.

„Samo želim da dobijem moju sobicu i kadu s patkicama”, podelio je svoju simpatičnu želju najmlađi Milan, otkrivši kroz osmeh da im majka najčešće ponavlja da se malo smire.

Dosta vremena provode brinući i o kucama koje su udomili. Deo porodice je i najstariji sin Nikola (16) koji zbog loših i skučenih uslova živi u Svilajncu gde pohađa srednju školu, a kod njih dolazi za vreme raspusta. Nadaju se da bi se možda skroz vratio kada bi imali novu kuću.

„Trudim se da bude sve čisto i da ne bude ništa prljavo jer po meni je to velika sramota. Jesmo siromašni, ali možemo biti čisti. Jeste i malo natrpano jer nemamo gde sa svim stvarima, a i momci su nestašni, ali mora uvek biti sređeno koliko god je moguće u ovakvim okolnostima. Pomažu dosta i oni, kad hoće da slušaju, a ne samo da čuju”, priča i smeška se Ivana.

Nezamislivo teško je biti samohrani roditelj, imati četvoro dece, nemati osnovne uslove za život i nositi se sa zdravstvenim problemima. Sve to postiže ova hrabra i plemenita žena koju je milina upoznati i videti s kakvom smirenošću ide u susret životnim iskušenjima. Sve ih je mnogo obradovao dolazak predstavnika Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, ali i probudio nadu da će dobri ljudi širom sveta čuti za njihovu priču. Čuti i pomoći!

Pozivamo sve donatore da se pridruže novoj akciji naše organizacije. Divna porodica Božić ne treba da živi u hladnoj i mračnoj kući, već zaslužuje svu našu podršku!

Tekst i foto: Srbi za Srbe