U vlasotinačkom kraju, gde dominira povrtarstvo u poljoprivrednoj proizvodnji i gde postoje , gotovo, fabrike pod plastenicima,  stočari su prava retkost.  Jedni od njih su Stojan Stojiljković (74) i njegov unuk Miloš.

Oni na periferiji  Vlasotinca čuvaju stado ovaca. U oboru imaju 82 grla stoke – 77 ovaca i pet koza, svi umatičeni .

“Počeo sam pre šest godina, zato što je i unuk hteo da čuvamo ovce.  Imam sve uslove, imam radnu snagu – sina, snaju, unuka…Unuk voli da radi, da ne voli ne bih se ja mučio u moje74 godine”, priča deda Stojan.

Unuk Miloš je najmlađi odgajivač ovaca u vlasotinačkom kraju. Kaže da voli stočarstvo uopšte, a  ovčarstvo posebno. Zavoleo ga je kao mali i danas radi sa dedom. Namera mu je da proširi stado . On je preuzeo posao oko pripreme stočne hrane za šta ima dobru mehanizaciju i dovoljno obradive površine zemlje.

“Kupili smo prošle godine rotacionu kosu, sakupljač sena, balirku, imamo u planu da kupimo novi traktor…videćemo”, ređa Miloš planove.

“Ovce rase virtemberg čuvam  na preporuku veterinara. Imaju dobro meso. Ostavio sam 14 grla za podmladak” dodaje starina Stojan.

Na pitanje da li mu se finansijski isplati u dahu kaže:

“Ove godine je odlično išla prodaja jagnjadi, ni jedno nije otišlo ispod 350 dinara po kilogramu”.

Naglašava da sarađuje sa veterinarskom stanicom i da mu inspekcija redovno dolazi  u kontrolu. Tvrdi da, za sada, tu nema nikakvih problema. Nedostaje mu izlaz do najbližeg pašnjaka, ali se nada da će i to rešiti uskoro.