Prvi kostim Deda Mraza obukao je sa 16 godina jer je verovao u bajku i nije ga skinuo do danas, 50 godina, pa sada poklone nosi unucima mališana kojima je prvima podelio paketiće. On je Dušan Živanović iz Svrljiga, kralj dečje radosti i „ledeni“ deda za Ginisa.

Mališani u Svrljigu i u okolnim selima, a ima ih 36, i ove godine su dočekali Deda Mraza koji im je doneo poklone. Ispod kostima najslavnijeg deke na svetu je čovek koji često gazi smetove do najudaljenih sela da bi podelio paketiće.

Odluku dapostane kralj dečje radosti doneo je spontano kao tinejdžer.

„Kad sam ja bio dete, i sa školom odlazio na Železničku stanicu da dočekam Deda Mraza, doživljavao sam ga kao stvarnu osobu. Njegov dolazak je za mene bio neopisiv osećaj. Mislim da sam zato poželeo da i ja to budem i u šesnaestoj godini postao sam Deda Mraz. Otišao sam u tadašnju Industriju tekstila u Svrljigu i zamolio ih da mi naprave kostim i tako je sve počelo”, priča Dušan Živanović.

Može sve da se dogodi, ali jednu stvar ne dozvoljava, a to je da izneveri mališane i da u vreme novogodišnjih praznika ne zakuca na njihova vrata, a oni ga očekuju.

„Nije uvek sve bilo tako lako, posebno kada sam poklone morao da nosim do obližnjih sela. Često je put bio neprohodan, zatrpan snegom, pa dođem donekle fićom, a onda kroz smetove nastavim pešice, ali na cilj moram da stignem”.

Nekada je, kaže, bilo lako udvoljiti deci jer su kao i on kada je bio mali verovala u Deda Mraza, a i zahtevi su bili skromniji.

„Današnja deca ne umaju da maštaju. Ne veruju bajkama koje su im postale smešne“.

Ipak, uvek mu pođe za rukom da ih obraduje i nasmeje, a pri tom i sam uživa.

„Uživam u ovome i što radim, a mnogo toga lepog se i meni desilo za ovih 50 godina. Jednom prilikom sam ulicama Svrljiga prošao kočijom. Bile su okićene figuricama Deda Mraza, igračkama i lampionima. Zaustave me u jednom trenutku neka deca i kažu da i oni imaju poklone za mene, a kada ja bolje zagledam vidim da su ih oni skinuli sa mojih kočija. Drugom prilikom, radio sam na održavanju grejanja u jednoj školi i dolazi mi jedan šestak i zamoli me da mu dam malo rakije da se opusti pred pismeni zadatak iz matematike. Ja odbijem, on dobije jedinicu i optuži me da sam ja kriv za to. Kaže mi kakav sam ja to Deda Mraz kada ne ispunjavam želje”, prisaeća se Duško.

Osim Deda Mraza, velika ljubav mu je pecanje i folklor. Uspešan je i u jednom i u drugom, ali kada dođu novogodišnji praznici, i pecanje i folklor odlaze u drugi plan.

Dušan Živanović otkriva i svoju novogodišnju želja, a to je da ostane svrljiški Deda Mraz, da usrećuje svoje sugradjane, njihovu decu i unuke.

FOTO: Niške vesti